Румуни носе свјетлост, Бјелоруси пјевају валхобни

Борис Ђурић
Румуни носе свјетлост, Бјелоруси пјевају валхобни

Васкрс представља један од најважнијих православних празника и означава дан када је Исус Христ васкрсао и побиједио смрт.

Православни вјерници широм свијета прослављају Васкрс и сви поштују главна обиљежја овог празника као што је бојење јаја, учешће у великим црквеним литургијама и окупљање породице и пријатеља.

Украјина

Васкрс или Пасха, како га украјински православци називају, празник је који прослављају вјерници све три православне цркве које постоје у Украјини. Према традицији, Украјинци не спавају ноћ прије Пасхе, док увече одлазе на вечерњу службу у цркву гдје односе корпе са храном. У њима се углавном налази пашка, јело са сиром и слатким преливом, обојена јаја, месо и многа друга јела. Тада присуствују васкршњој литургији и свештеници благосиљају сву храну. Послије молитве, код куће уживају у ручку који почиње пашком која се ставља на средини стола. Читава трпеза је постављена да подсјећа на тијело Христа, а јаја обојена у црвено означавају обнављање живота. Јаја која се једу читав дан долазе у облику крашинки, једнобојних јаја, писанки - јаја са орнаментима - и скробанки јаја код којих је једна шема направљена уз помоћ оштрог инструмента. Прослава Васкрса наставља се наредних 40 дана током којих се православни Украјинци поздрављају поздравима "Христос воскрес" и "Ваистину воскрес".

Русија

Васкрс и Божић представљају најважније религиозне празнике у Русији. Васкрс је био једини религиозни празник који се славио у времену Совјетског Савеза. Захваљујући генерацијама својих дједова и бака многа совјетска дјеца знала су за обичаје Васкрса као што је бојење јаја, кување посебног колача кулича и прављење пашке. Исто се и данас ради у Русији са додатком да многи посте 40 дана прије Васкрса, период познат као Велики пост. Пост почиње са масленицом и прва седмица је у Русији позната као Маслена седмица. Током поста не конзумира се месо, млијеко, јаја, алкохол или уље, а не учествује се у забавама, слушању секуларне музике и плесању. Руси Васкрс називају Пашка, што значи велика ноћ и односи се на ноћ коју је Христ провео у врту прије своје смрти. Православна васкршња литургија почиње у суботу навече у свим руским црквама и траје до недјеље ујутро и описује смрт, сахрану и васкрсење Исуса Христа.

Сирија

У Сирији постоје три православне цркве, познате као источне православне цркве, који славе Васкрс на сличан начин као Руска и Грчка православна црква. Важно обиљежје Васкрса у Сирији су велике црквене процесије праћене звуком труба и бубњева, мада су усљед рата оне праве без помпе и у знатно мањем обиму. Неки од учесника носе велике крстове на леђима док свештеници изговарају молитве. Сиријски православци, којих има нешто више од милион, током празника туцају јаја, облаче нову одјећу и купују разне ситнице на штандовима постављеним у улицама којим се крећу процесије.

Бјелорусија

Током Васкрса у Бјелорусији људи гледају у сунце јер се вјерује да се тако може видјети разапети Христ. Након обавезне црквене литургије, прослава се наставља код куће и људи прекидају пост једући освештана јаја, а затим и остала јела. Карактеристично обиљежје бјелоруске прославе Васкрса су пјесме валахобни. Према вјеровању валахобники - дјечаци и дјевојчице - иду по селу и доносе јединство и добру срећу за читаву заједницу. Када дођу испод прозора валахобники пјевају пјесме домаћинима док им они дају поклоне у виду разних слаткиша. Ова традиција је више популарна у централном и сјеверозападном дијелу земље, док у неким дијеловима, као што је случај са Полесијом, жене и мушкарци одвојено посјећују домове. Ове пјесме које се пјевају само током првих дана Васкрса праћене су виолином и рјеђе хармоником.

Јерменија

Јермени имају доста традиционалних јела које једу током Васкрса, али најпознатија су обојена јаја. Седмицу дана прије Затика, односно Васкрса, јерменске породице почињу да сакупљају сјеме за траву. Затим у већу посуду стављају нешто памука, посипају га сјеменом пшенице и залијевају га сваки дан до Васкрса када трава почне да ниче. Јермени током овог празника једу Чамичов Плав, односно рижу са сувим грожђем - рижа симболизује све људе, а грожђе људе који вјерују у Исуса Христа, као и Каначеген, јела спремљена од различитих врста зеља. Јермени током празника упућују поздрав "Христос хариав и мерелотс", што значи Христ је устао из мртвих, и добијају одговор "Orwal e harutiun Kristos ", односно благословено је васкрсавање Христа.

Румунија

Васкрс се у Румунији назива Пасте. Ноћ прије Васкрса Румуни одлазе у цркву да упале свијећу и однесу "свјетлост васкрснућа" кући. На путу према кући људи дијеле свети пламен са људима на које наиђу. Опште је вјеровање да свака црква добија свјетлост од Бога, а главна свјетлост се добија у Јерусалиму. Ватра се јавља у гробу у којем је Христ сахрањен и затим се шаље по свијету, укључујући Румунију. Традиционално јело које Румуни једу током овог празника је јагњетина, јер је јагње мотив који се често веже за Христа. Такође, праве колач познат као паска, као и колач козонак. Неколико црвених јаја и козонак се дају током Васркса као милостиња, јер се вјерује да се на овај начин хране душе умрлих. Као и у осталим православним државама, тако се и у Румунији поштује традиција бојења јаја, мада свака регија осликава различите мотиве.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана