Прослава дана Христовог рођења у свијету: Дијеле храну, чисте куће и пјевају Божићу

Тања Милаковић
Прослава дана Христовог рођења у свијету: Дијеле храну, чисте куће и пјевају Божићу

Свега неколико земаља у свијету Божић слави према јулијанском календару и иако је за све њих карактеристична посна трпеза уочи прославе дана Христовог рођења, свака држава има обичај који је својствен само њој.

У Украјини постоји неколико обичаја прославе Божића. Током времена Совјетског Савеза Божић у Украјини није био званично прослављан, али њени становници нису заборавили традицију. Прослава почиње са Свјатом вечери када се породица окупља и за трпезом служи 12 различитих врста јела, за сваки мјесец по једно. Међу њима је обавезна кутја, односно кувана пшеница преливена сирупом од меда и мака.

За софром се током вечере остављају и празне столице које се намијењене преминулим члановима породице чије душе према вјеровању такође долазе на Божићну вечеру.

Као и остали православци тако и Руси прославу Божића почињу уз посну вечеру на којој се углавном служи јело од овсене каше. Ту су и јела од различитих врста житарица за срећу у животу, те мед и сјеме мака за мир у животу. Преко стола се поставља бијели столњак који симболише бијело платно у које је стављен Исус када је рођен. На њему се налази и слама која симболише скромност пећине у којој се родио. Прије јела мајка породице исцртава крст на челу сваког члана уз помоћ меда.

Прослава Божића у Бјелорусији је чврсто везана за народни празник Калијади који вуче коријене још из паганског времена и везан је за краткодневицу, која наговјештава скори долазак прољећа. Осим одласка у цркву, свака бјелоруска породица служи јело звано кација која се углавном састоје од харинги, гљива, различитих врста палачинки и кисела, односно дезерта од воћа, бобица и кромпировог скроба.

Испод столњака налазе се гранчице сламе различите дужине које сваки члан породице извлачи да би се видјело ко ће најдуже живјети. Важан дио прославе је Калиадаване, односно група људи обучених у националну ношњу који обилазе куће и пјевају божићне пјесме.

Грузијци прослављају Божић на сличан начин као остали православци иако на тај дан учествују у процесији званој Алило која се креће улицама градова и села при чему се дијеле поклони најугроженијим становницима.

На челу процесије налазе се свештеници који носе иконе, крстове и заставе док се иза њих крећу људи пјешице или се возе у колима која вуку волови. Многи носе слаткише и чуркели - слаткиш од ораха и сока од грожђа у облику кобасице, које дијеле дјеци. Многи купују божићно дрвце звано чичилакис на којем се гране посебно обликују да би изгледом подсјећали на вуну.

Јермени се за Божић почињу припремати седам дана раније великим чишћењем кућа и станова  уочи доласка свештеника који их благосиља. Такође стављају сјеме леблебија или пшенице на лоптице од памука да би изникло у прољеће, што симболизује обнављање живота. Јерменске породице се окупљају за божићно вече и вечерају рижу, рибу, бастурму, суџук и супу од јогурта. Храна има важну улогу у украшавању божићног дрвцета које се обично кити воћем и украсима у виду бијелих голубица симболизујући мир. Током Божића већина кућа се преуређује да би личиле на сцену рођења Христа. Дјеца стављају капе и марамице на олуке да би у њима касније пронашли пшеницу, суво грожђе и новчиће.

Више од половине становника Етиопије су православни хришћани и прослава Божића почиње 6. јануара када Етиопљани излазе на улице и читаву ноћ проводе вани. На сам дан Божића, који се у Етиопији назива Гана, људи одлазе у старе цркве од којих су многе исклесане у вулканским стијенама. У многим градовима и селима се организују трке коња и народни плесови. Након тога иде се кућама на ручак који укључује зачињену пилећу чорбу доро ват, лепиње инџера и домаће вино или пиво. Дјеца добијају ситне поклоне и организују игру гена која је слична хокеју на трави.

Македонија

Прослава Божића у Македонији почиње петог јануара у виду колада када дјеца иду од врата до врата и пјевају божићне пјесме, а заузврат добијају поклоне у виду воћа, слаткиша и ораха. Према традицији, касније се током вечери одрасли скупљају уз ватру и причају о протеклој години као и могућим дешавањима у наступајућој години. Сљедећег дана домаћин куће сијече бадњак у три дијела чиме се осликава Свето тројство и доноси га кући гдје га узимају мушки чланови породице и бацају у ватру.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана