Бивша робиња ИД на улицама Штутгарта препознала свог отмичара

vecernji.hr
Бивша робиња ИД на улицама Штутгарта препознала свог отмичара

Штутгарт - Страх западних обавјештајних служби да су с мигрантима у ЕУ ушли борци терористичке организације Исламска држава показао се оправданим.

Случај дјевојке из Ирака, Ашвак Хаџи Хамид, која је у њемачком граду Штутгарту препознала свог силоватеља и отмичара, припадника злогласне терористичке организације, дигао је њемачку обавјештајну службу на ноге.

Наиме, 19-годишња Ашвак, која је прије четири године из Ирака побјегла из руку ИД и добила азил у Њемачкој, била је лани присиљена да поново побјегне након што је тамо срела свог отмичара.

"Заледила сам се кад сам погледала његово лице. Био је то Абу Хумам, иста страшна брада и ружно лице", казала је Ашвак која је ходајући према кући у Штутгарту, гдје је добила азил, срела Абу Хумама.

Потресна исповијест

Он је бивши чувар робова терористичке организације Исламске државе, који је такође дошао у Европу у избјегличком таласу и, невјероватно, добио азил у Њемачкој.

Ашвак, која припада прогоњеној етнорелигиозној мањини Језидима, које ИС сматра "невјерницима", била је у групи дјевојчица и дјевојка које су терористи отели у Ираку, у граду Мосулу.

Након тога припадници ИД дијелили су их међу собом и препродавали као сексуално робље. Прво су је одвели у Сирију у град Шајдајде у провинцији Хасаке, а након тога враћена је у Мосул. Ашвак је у својој потресној исповијести испричала како ју је ИД заробила 3. августа 2014. године, али успјела је да побјегне из ропства већ 22. октобра исте године. Човјек који ју је купио на тржници робова био је управо Мухамед звани Абу Хумам.

"Прво сам помислила да је он, али онда сам помислила да то не може бити могуће", испричала је Ашвак која се, како каже, следила када га је опет видјела у фебруару ове године, у мјесту Швабиш Гмунд у близини Штутгарта.

Абу Хумам тада јој се обратио питајући је: "Јеси ли ти Ашвак?" Она му је одговорила да није и да га не познаје.

"Да, познајеш ме и ја познајем тебе. Знам колико дуго живиш у Њемачкој", биле су његове ријечи које су јој утјерале страх у кости.

Човјек који ју је купио, како каже, за 100 долара, даље јој је на арапском рекао да зна како живи с мајком и братом од 2015. године, а рекао јој је чак и њену адресу у Штутгарту. Ашвак истиче да овдје није ријеч само о њој:

"Многе језидске дјевојке већ су видјеле мушкарце који су били тамо кад су биле у заробљеништву".

Случај Ашвак дигао је на ноге не само њемачку безбједносну службу већ и остале службе у земљама чланицама ЕУ. Иако у самом почетку, након пријаве случаја њемачкој полицији, полиција није ништа предузела, када се јавило десетак дјевојака, њемачка полиција је покренула потрагу на темељу фоторобота које су направили уз помоћ злостављаних дјевојака с обзиром на то да су вјероватно сви они ушли с лажним идентитетима.

Фрауке Кулер из државног тужилаштва каже да је полиција покушала све како би лоцирала Абу Хумама, али да нису успјели да га пронађу.

У међувремену, док велики број миграната преко БиХ жели у Европу, сиријско министарство за избјеглице и расељене особе објавило је да се више од два милиона Сиријаца из девет земаља свијета жели вратити у Сирију након ослобађања великог дијела територија од Исламске државе.

Највећи је број из Турске, њих око милион, затим из Њемачке око 200.000, из Јордана око 180.000 те из Данске, Аустрије, Словеније, Италије, Египта и Бразила.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана