На данашњи дан почела једна од најтежих битака са терористима и НАТО

Срна
На данашњи дан почела једна од најтежих битака са терористима и НАТО
На данашњи дан почела једна од најтежих битака са терористима и НАТО

Београд - На данашњи дан прије 20 година почела је битка на Паштрику, планини на југословенско-албанској граници, која је била други дио офанзиве коју су из правца Албаније покушали да изведу терористи ОВК-а у сарадњи са НАТО снагама и регуларним јединицама Војске Албаније.

Уз битку на Кошарама, Паштрик се сматра мјестом најгрчевитијих борби вођеним са албанским терористима.

Операција “Стријела два”, како су је називали албански и НАТО планери, почела је 26. маја и трајала је до 14. јуна.

У операцији је директно учествало више од 6.000 терориста ОВК-а који су током 1998. и 1999. године са Косова прешли у Албанију и завршили обуку у војним камповима.

На Паштрику је дејствовало пет бригада ОВК-а, а у борбама је учествовала и такозвана “атлантска бригада”, састављена од албанских добровољаца из сјеверне Америке.

Логистичку подршку терористима ОВК-а давала је и регуларна Војска Албаније, која је због тога мобилисала око 12.000 припадника.

Непосредно уз границу са Југославијом налазило се више од 10.000 НАТО војника, а ту је била и оперативна група “Јастреб” из Њемачке која је у свом саставу имала хеликоптере “апач” и радаре за откривање ватрених положаја артиљерије.

Кад је постало јасно да офанзива на Кошарама није дала резултате и да у том рејону не могу да пробију одбрану Војске Југославије, почео је напад ОВК на планину Паштрик. Циљ је био спајање снага ОВК-а из Албаније са терористима ОВК који су се налазили на територији Косова и Метохије.

Снаге ОВК су за правац другог копненог напада поново изабрале тешко проходан пут, планину Паштрик, надморске висине око 2.000 метара, која се налази недалеко од Призрена.

Напад је кренуо у раним јутарњим часовима 26. маја на караулу Горожуп. Зграда карауле већ је била порушена током дејстава НАТО авијације у претходним нападима.

Циљ ОВК-а био је да разбије линију одбране на граници, да успостави коридор дуж ријеке Бели Дрим и да преко Призрена продуже даље ка Приштини.

На правцу главног напада Војска Југославије имала је свега 400 људи од чега је на првој линији била половина. Они су били развучени на шест километара дугој линији, а ситуацију је додатно отежавала чињеница и да је у близини границе у том тренутку боравило око 5.000 терориста.

Командант 549. моторизоване бригаде, овенчане лентом Ордена народног хероја, генерал у пензији Божидар Делић истакао је да су се браниоци брзо консолидовали у заштитни положај.

“Како није било довољно људства, наредио сам да свака јединица направи по једну чету од 150 до 200 људи. То је учинио и оклопни батаљон, тенкисти су постали пјешадија, артиљерци, такође. Чету је формирао чак и Позадински батаљон, састављен од кувара и техничара. Сви они су узели пушке у руке и кренули на Паштрик у борбу. Већ увече тамо нас је било око 1.000”, прича Делић, који је у то вријеме био пуковник.

Славољуб Митић, који је био војник 55. граничног батаљона, каже да се планина скоро да се црнила од ОВК који су кренули да прелазе.

Напад је 26. маја био силовит. Непријатељ је успио да уђе у дубини од 500 до 1.000 метара југословенске територије. ОВК терористи заузели су и караулу Горожуп, али су браниоци у контранападу истога дана вратили караулу, а у наредна три дана протјерали терористичке снаге са територије Југославије.

На Паштрику је дормирано и истурено командно мјесто да би официри који командују битком били што ближи првој линији фронта.

Наредних дана воде се интензивне битке на свим правцима. ОВК снаге покушавају да пробију одбрану. Нападају дању, а битке се воде и током ноћи. Ноћна борба, била је специфичност битке на Паштрику.

Када снаге ОВК нису успјеле да пробију линију фронта на падинама планине Паштрик кренули су у напад преко самог врха. И ту су југословенски војници, уз подршку артиљерије, успјели да зауставе копнени напад снага ОВК.

Када је НАТО схватио да пјешадијским и артиљеријским нападима не могу да разбију прву линију одбране Војске Југославије, услиједило је бомбардовање положаја Војске Југославије.

У нападу стратегијске авијације 30. маја извршено је тепих бомбардовање на село Планеју које је дословце сравњено са земљом.

Најжешћи копнени напад почео је 31. маја. Борбе су вођене дуж цијеле линије фронта и јединице Војске Југославије једва су успијевале да задрже и одбране своје положаје.

Од посљедица бомбардовања стратегијском авијацијом, која иначе може да носи и нуклеарне бомбе, погинула су три војника Војске Југославије. Губици су били много мањи него што је непријатељ очекивао јер су српски војници на почетку бомбардовања истрчали из кућа и заклоне потражили у припремљеним рововима и оближњим шумама.

Један од командира вода тада је од генерала Делића затражио дозволу за повлачење, али је услиједио одговор - “Нема назад, назад је Србија”, што је постао својеврстан слоган и мото бригаде.

Тада су југословенске снаге употријебиле и вишецијевне бацаче ракета како би зауставиле напад непријатеља. Наступило је кратко затишје као наговјештај удара који се спремао.

Услиједило је ново авијацијско бомбардовање. Авиони А-10 бомбардовали су заселак Шех-махалу у којој се налазио логор војске Војске Југославије и у којем је било смјештено истурено командно место 549. моторизоване бригаде.

Иако губици нису били онакви какве је непријатељ очекивао, то је био дан када је бригада имала највећи број погинулих. Погинуло је осам војника и резервиста Војске Југосавије.

“Зона бригаде, пре свега на Паштрику, од караула Горожуп до Планеје, од 31. маја до 10. јуна, бомбардована је 24 пута. Нису увек погађали, најчешће су ударали у празан простор. Али када два авиона истоваре 100 тона бомби, све нестане. Камене ограде, електрични стубови, растиње постају ништа. Остану само патрљци. Куће, такође. Вишеспратнице у контакту са авијацијом постају само мало веће гомиле шута, црепа и арамтуре”, свједочи генерал Делић.

Током борби у ширем рејону Паштрика, НАТО авијација је избацила око 350 тона експлозива. Авиони А-10 у укупно 56 напада бацили су око 220 бомби и 20.000 пројектила са осиромашеним уранијумом.

Материјални губици 549. моторизоване бригаде били су минорни у односу на бачену количину екслозива - два камиона ТАМ-110, један “пинцгауер”, два возила цистерне и једно санитетско возило.

Измијештајући своје јединице и правећи разне макете припадници Војске Југославије успјели су да заштите људство и технику и да непријатеља наведу да погађа лажне циљеве.

На Паштрику је југословенска војска нанијела огромне губитке непријатељу. У борбама које су трајале од 26. маја до 14. јуна на масиву Паштрика погинуло је 26 војника Војске Југославије.

Према званичним подацима косовске Комисије за одређивање статуса ветерана у борбама у зони Паштрика погинуло је 453 терориста ОВК, а рањено је више од 700. Губици непријатеља били су готово 20 пута већи.

Непријатељ није успио да оствари циљ и да у борби пробије линију одбране 55. граничног батаљона и 549. моторизоване бригаде.

Битка је остала забиљежена као одлучујућа битка за копнену офанзиву НАТО пакта. За НАТО, како је наводио главнокомандујући генерал Весли Кларк, било је то питање да ли ће се проливати крв америчких војника.

За југословенску војску одбрана Пашрика била је значајна у политичким преговорима који су вођени посљедњих дана рата. Граница је тада одбрањена. Војска Југославије је у борбама на Паштрику остала непоражена. Повлачење са одбрамбене линије Паштрика почело је тек након потписивања Кумановског споразума.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана