Двије деценије од НАТО бомбардовања Србије

Танјуг
Двије деценије од НАТО бомбардовања Србије
Двије деценије од НАТО бомбардовања Србије

Ваздушни напади НАТО снага на Србију, односно тадашњу СРЈ, почели су на данашњи дан прије 20 година. За 78 дана погинуло је између 1.200 и 2.500 људи.

Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ доњета је, први пут у историји, без одобрења Савјета безбједности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.

Кларк је доцније у књизи “Модерно ратовање” написао – не само да је планирање ваздушне операције НАТО-а против СРЈ интензивирано средином јуна 1998, већ и да је завршено крајем августа те године.

СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспјех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.

Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно рјешење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе.

Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полетјели из база у западној Европи, а касније и из САД. Најпре су гађане касарне и јединице противваздушне одбране Војске СРЈ, у Батајници, Младеновцу, Приштини и на другим мјестима.

Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО-а.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дјечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

 

У ноћи 23. априла 1999. године у два сата и шест минута након поноћи, НАТО је у нападу на зграду РТС-а усмртио 16 радника. То је био први случај да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.

Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 “касетних бомби” од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су двије рафинерије –у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО-а су употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

Послије више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999, да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.

Пошто је генерални секретар НАТО-а 10. јуна издао наредбу о прекиду бомбардовања, последњи пројектили су пали на подручје села Коколеч у 13.30.

Тог дана је Савјет безбједности УН усвојио Резолуцију 1244, а у Покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбједност и повратак више стотина хиљада албанских избјеглица док се не дефинише најшири степен њене аутономије.

Обиљежавање годишњице

У Србији ће  низом комеморативних манифестација бити обиљежене двије деценије од почетка агресије НАТО-а.

Дан сјећања на страдале биће обиљежен у Нишу, у присуству предсједника Србије Александра Вучића и премијерке Ане Брнабић, представника војске, цркве, дипломатског кора, грађана.

Градоначелник Ниша Дарко Булатовић позвао је грађане да се окупе испред Тврђавског моста и одају почаст свим страдалима.

Како је најављено, градоначелник Београда Зоран Радојичић, породице погинулих радника РТС-а, помоћница министра културе и информисања Славица Трифуновић, генерални директор РТС-а Драган Бујошевић и в. д. директора Телевизије Србије Илија Церовић, положиће вијенце испред споменика “Зашто”, у знак сјећања на погинуле раднике РТС-а.

Пошту погинулима у НАТО бомбардовању код спомен обиљежја “Гласник са Стражевице” на брду Стражевица, одаће предсједник Скупштине града Београда Никола Никодијевић, замјеник градоначелника Горан Весић и државни званичници.

Замјеник градоначелника Београда Горан Весић положиће цвијеће и на спомен-обиљежје посвећено Милици Ракић и дјеци страдалој у НАТО агресији.

У Новом Саду, Дан сјећања биће обиљежен у касарни Југовићево, а вијенце ће положити делагација Новог Сада, Покрајинске владе, Скупштине Војводине, те породице погнулих припадника војске.

Војно-филмски центар “Застава филм” организоваће у сарадњи са Југословенском кинотеком пројекције филмова “Да се не заборави – 20 година од НАТО агресије на СРЈ”.

Од 19.00 до 21.00 час биће приказани документарни филм “Војска Југославије у одбрани од НАТО агресије” (49 мин), редитеља Милуна Вучинића и Горана Костића и играно-документарни филм “Воз” (13 мин), редитеља Горана Костића, саопштило је Министарство одбране.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана