Срб под опсадом полиције због обиљежавања устанка

index.hr
Срб под опсадом полиције због обиљежавања устанка
Срб под опсадом полиције због обиљежавања устанка

Загреб - У мјесту Срб у Лици обиљежава се 75. годишњица антифашистичког устанка народа Хрватске у Другом свјетском рату.

Хрватски медији јављају да је Срб под опсадом полиције.

Антифашистички скуп код Споменика устанку почео је око поднева полагањем вијенаца, а предвиђено је обраћање бившег предсједника Хрватске Стјепана Месића и предсједника СНВ Милорада Пуповца. На скупу су и представници Амбасаде Србије.

Као и ранијих година, у Србу се истовремено одржава и контраскуп ванпарламентарне десничарске Аутохтоне хрватске странке права (АХСП) која сматра да је скуп СНВ "историјски фалсификат" и да се обиљежава "четнички злочин".

АХСП је недавно постављањем шатора код Споменика устанку у Србу покушала да спријечи данашњи скуп, али је то јавно окупљање накнадно забрањено, па је полиција уклонила спорни шатор и привела неколико припадника те странке. Због ремећења јавног реда и мира предсједнику АХСП Дражену Келеминцу изречена је шестомјесечна забрана доласка у Срб.

Регионална Н1 телевизија јавила је да полиција контролише сва возила на улазу у Срб и да је пропустила три аутобуса и неколико десетина аутомобила у којима су се налазили учесници контрамитинга.

СНВ и САБА традиционално обиљежавају дан када је, послије више седмица усташке репресије, становништво личког краја подигло устанак. У позиву на обиљежевање 75. годишњице устанка, СНВ је навео да су партизани били главна снага устанка који је био једини излаз за српско становништво Лике, јер му је претило потпуно физичко уништење.

Наводи се и да је било осветничких акција, али да би их било и више да се већина српског становништва није опредјелила за партизане, а не за четнике. "У противном, хрватско и муслиманско становништво би већ у току рата било изложено знатно ширим реперкусијама које су заговарали велики дијелови четничког покрета", наводи се у саопштењу.

Истиче се да се упркос неспорним злочинима које су починиле четничке формације и дио партизанских снага, не може оспорити чињеница да је устанак у Србу поставио темеље антифашистичке борбе у Хрватској. "Четири године након почетка устанка братство и јединство Срба, Хрвата и других народа је тој борби донијело победу", закључује се у саопштењу.

До рата 90-тих у Хрватској се 27. јул обеиљежавао као Дан устанка. У самосталној Хрватској као Дан антифашистичке борбе обиљежава се 22. јун, дан када је 1941. основан Први сисачки партизански одред.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана