Њемаки историчар: У Блајбургу није било ни масакра, ни убистава

Дојче веле
 Њемаки историчар: У Блајбургу није било ни масакра, ни убистава
Њемаки историчар: У Блајбургу није било ни масакра, ни убистава

Бон - Њемачки историчар Штефан Дитрих изјавио је поводом “мита о Блајбургу” да би “смисао сјећања требало да буде помирење, да се тако нешто никада више не понови”.

Дитрих, који се бави историјом источне и југоисточне Европе, национализмима и стварањем митова, је у интервјуу “Дојче велеу” (DW) рекао да Блајбург “нема ништа помирљиво”.

DW наводи да Дитрих о Блајбургу, мјесту у Аустрији гдје су на крају Другог свјетског рата побијени припадници усташких јединица, говори као о “миту о жртви који је након Другог свјетског рата изграђен прије свега у егзилу”.

“Капитулација Независне државе Хрватске је ступила на снагу у ноћи између 8. и 9. маја 1945. На територији Југославије, а посебно Хрватске и Босне и Херцеговине, разни колаборационисти већ дуже су се налазили у дефензиви. Оно што се такође сигурно зна јесте да је самозвани усташки поглавник Анте Павелић неколико мјесеци раније своју породицу одвео из земље на сигурно, у Аустрију, а и сам је тамо отишао 6. маја преко Словеније. И није побјегао без новаца…”, навео је Дитрих.

На питање “ко су били људи који су се у мају 1945. налазили у и око Блајбурга”, историчар је казао да су “тамо били припадници хрватских усташа и домобрана, њемачке регуларне војске и СС-овци, али и Козаци, као и српски и црногорски четници, а ту су били и чланови њихових породица”.

“Познате су ми приче о 'обичним људима' из Хрватске, али и из Херцеговине, који су били присилно мобилисани, али у рату нису починили никаква кривична дела нити су били идеолошки заслијепљени. Велики дио њих вратио се из Аустрије, тј. Словеније назад, и даље живио потпуно нормално у Југославији. И ти људи су причали своје приче, али оне се генерално, на жалост, не чују. Већина оних који су се вратили у колони привремено је задржана у разним логорима и била је распоређена на радове у обнови. На крају је велика већина њих амнестирана”, рекао је Дитрих.

Упитан “да ли је након завршетка рата било покоља и убистава”, он је изнио тврдњу да је “било масакра, преких судова и убистава”, али да се “то већином догађало у Словенији”.

“Подсјећам на то да је рат у Европи завршен 8. маја, али да су неке колаборационистичке јединице одбијале да положе оружје и предају се савезницима, у овом случају Југословенској армији. Зато је врло проблематично и готово немогуће направити разлику између погинулих у рату и оних који су убијени током повратка заробљеника у Југославију. Спорно је говорити о планским масакрима. Познато је и доказано да су партизани имали високе моралне критеријуме, да су строго кажњавали преступе и злочине у сопственим редовима”, казао је њемачки историчар.

Он је рекао да “у самом Блајбургу није било ни масакра, нити убистава. Био сам тамо неколико пута, на локалном гробљу има неколико гробова и споменика, али ти људи нису тамо убијени, већ су умрли из разних других узрока. Проблематична је и тврдња да су убијани и жене и дјеца”, навео је Дитрих.

На питање “како је настао ''мит о Блајбургу'', он је рекао да је “било припадника усташа који су након рата остали у Аустрији”.

“Неки од њих основали су Почасни блајбуршки вод. Аустријска тајна служба пратила је ту маргиналну групу, постоје бројни извјештаји из седамдесетих година. Али ништа се није предузимало. То није било ништа друго већ нека врста ревизионистичке, релативно мале ''фолклорне групе''“, навео је историчар.

Он је оцијенио да “у мит спада и увијек јасна црно-бијела слика, увијек постоје ''добри'' и ''лоши''“.

“Напада се Југославија и све што је с њом повезано, како би се на тај начин скренула пажња са сопствених злочина, расних закона, концентрационих логора и масовних убистава”, казао је Дитрих.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана