Хрватска: Посланица говорила на српском па настао хаос

Драгана Јецков је дошла у жижу јавности након што је, у парламентарној расправи о пензијама, говорила српским језиком, што је засметало неким посланицима Хрватског сабора. Ствар је до апсурда довео предсjедник Сабора Горан Јандроковић када је због српских реченица у Сабору објавио да је "тражио правно тумачење од надлежних саборских служби".

Посланици из партија десног центра су почели да "бомбардују" заступницу Јецков јер се обратила на некаквој "мjешавини србохрвашчине", пише Јутарњи.

Наводи се да већ површан поглед на биографију Драгане Јецков открива доста. Рођена је у Винковцима, али средњу школу завршила је у Краљеву, а дипломирала као 33-годишњакиња на Привредној академији у Новом Саду. Очито је, дакле, да је живjела у Србији, и вjероватно и због тога, говори српски, примjећује лист и додаје да је уосталом, већ приликом полагања заклетве у парламенту најавила чиме намjерава да се бави у Сабору, рекавши: "Ми ћемо водити бригу о положају српске националне мањине, који тренутно није баш задовољавајући. Посебно нам је важно образовање на српском језику и ћириличном писму, законодавно је то добро уређено, но постоје ту и проблеми, а тичу се регистрације школа на српском језику и ћириличном писму".

Њен страначки колега Драган Црногорац, који је у Сабору био између 2012. и 2015, присjетио се да је на његов српски примjедбе својевремено имала искључиво десничарка, сада европарламентарка Ружа Томашић.

"Само је она (Томашић) нешто једном коментарисала. Ријеч је о томе да сви долазимо у Сабор из различитих дијелова Хрватске и говоримо како се говори у нашим крајевима. Био сам годинама и градски вијећник и нитко ми није никад ништа приговорио, сви су ме разумијели. Познато је да се код нас у Славонији, одакле је и Драгана Јецков, увијек доста говорило екавицом, без обзира на националност. Ово сада је хајка неких десних удружења, које знамо куда би водиле Хрватску, а мислим да предсједник Сабора није имао спреман конкретан одговор, па је рекао да ће тражити правно тумачење", рекао је Црногорац.

Запитао је и да ли би Сабор сада требало да запосли неколико професора хрватског језика, који би исправљали заступнике сваки пут кад би казали нешто што није у складу с тим језичким стандардом. "То нема смисла", закључио је Црногорац.

За Јутарњи је интересантно да Драгани Јецков, када је у Сабору говорила српски, нико није због тога напао, па чак ни због, како се наводи, "банализације језика којим је о себи говорила у трећем лицу".

Иако су се они којима смета екавица, на примјер, могли позвати на посљедњи попис становништва из 2011, према којем у Хрватској живи 186.000 Срба, и њих 52.000 се изјаснило да им је српски њихов матерњи језик, а око 70 посто су се декларисали као грађани који говоре на хрватском језику.

"Другим ријечима, за разлику од Драгане Јецков, хрватски Срби говоре хрватским језиком, али с обзиром на страх од деснице, немојмо се изненадити ако влада ускоро оснује и Комисију за суочавање са српским језиком и екавицом", наводи Јутарњи.

Лист, наиме, најприје поставља питање сме ли се у хрватским државним институцијама говорити српским језиком и екавицом. "Смета ли уху овдашњих људи када умјесто 'умировљеник' и 'мировина', чују 'пензионер' и 'пензија', или 'Румунија', а не 'Румуњска'. Најзад, шта ако је то што је мање-више све што је изговорено о пензионерима, пензији, плати и Румунији - тачно?", пита Јутарњи.

"Али како је десно посљедњих година маинстреам, 'плата' и 'пензионери', постали су нешто због чега ће водитељи емисије о култури на ХТВ-у тврдити да се њиховом јавном употребом крши хрватски Устав, а десни колумнист проницљиво закључити да ће, ни мање ни више, четничка кокарда ускоро осванути усред Хрватског сабора", наводи лист.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.