Вук Костић - Пријатељ Билећког језера и чувар природе

Напомињући да управо ова два мјеста посјећује и по неколико пута годишње, Костић у разговору за Срну истиче да ту живе њему веома драги људи, са којима се свакодневно дружи када је у Херцеговини, а уз дружење, ту је, свакако, и одмор уз риболов.

Потенцијали Билећког језера Костићу су, каже, задивљујући па не бјежи од свакодневног сједања у чамац и забацивања штапа са својим пријатељима из Спортског риболовног друштва “Леотар”.

“Овде се осећам као домаћи. Више од десет година долазим код Љуба Миљановића, који је овде рибочувар. Волим риболов и природу, а и ко не би ово волео, па тај је сиромашан човек”, рекао је Костић, док се припрема да сједне у чамац и крене у нову риболовну авантуру Билећким језером.

Од људи из Спортског риболовног друштва и њиховог шефа Жељка Краљевића добио је и ласкаву титулу - “пријатељ језера и чувар природе”.

“Кад дођем у ове крајеве исто је као да сам код куће. Овде некако побегнем од свега. Радио сам чак и једну ноћну смену, пошто смо ноћу пецали, па смо спавали у овој конзерви на почетку језера”, прича Костић, који је велики љубитељ природе, а уз риболов ужива и у роњењу и лову.

Костић наглашава да је врло лако све раскућити и продати, али је најтеже сачувати, па макар била ријеч и о риби, због чега се посебно диви рибочуварима из “Леотара”, чије је друштво једно од најјачих и најбоље организованих у региону.

“Риболов је мени живот. Био бих тужан када не би било моје уметности и тога што снимам, али то је посао, а за ово живим, ово највише волим”, каже Костић, додајући да на симболичан начин “држи дио од Вишеграда до Требиња” и да је по Херцеговини обишао Требишњицу, манастире, врлети...

Сваки пут када иде за Црну Гору или се из ње враћа, обавезно свраћа у Требиње и Херцеговину.

“Не дај Боже да ме неко види а да се не јавим. Дођем лети, дођем и у октобру, па на пролеће. Сигурно четири пута годишње, а кад идем за Црну Гору онда су то по два свраћања у овај крај”, каже Костић.

Вук Костић важи и за најбољег риболовца међу глумцима, посебно у морским водама, док се по слатким, како каже, још усаврашава.

“Ту је и Војин Ћетковић. А одличан је и Вања Грбић, који ће ми се придружити на Билећком језеру”, каже Костић, који од трофеја има сома од 50 килограма.

На Билећком језеру увијек га дочекају рибочувар Миленко Вучуревић Мико и Здравко Дамјанац Чеги, који на обалама језера живи скоро двије деценије. Тако је било и овога пута.

“Вук долази дуги низ година и воли да проведе овдје вријеме, да мало пеца рибу. Он је наш члан већ неколико година и сви волимо да се дружимо”, каже нам Мико.

Српски глумац страствени је заљубљеник и у лов, па није ни чудно што је заштитно лице нове кампање “Србијашума”.

“У Неготинској крајини правимо димљене кобасице. Уживамо у томе, као и у риболову. Није нам циљ да упецамо много рибе. Најважније је дружење, а улов је сам по себи само потврда вештине”, каже Костић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.