Рогатичанин Лука Глибо пролио зној да се поклони српским жртвама

За ту релацију аутомобилом је потребно око три сата вожње, а Глибо је идући преко Фоче, Гацка, Берковића и Стоца, како каже, педалисао до Пребиловаца код Чапљине.

За тај својеврсни подвиг он је издвојио два дана. Првог дана, уз подршку сестрића Слободана Миладиновића који га је пратио у аутомобилу, возио је за бициклисте врло тешку и опасну дионицу од Рогатице преко Фоче, Тјентишта, Сухе и Чемерна до Гацка у дужини од 120 километара.

Преноћили су, прича Глибо, у Гацку.

- Наредног дана наставио сам вожњу преко Берковића и Стоца ка Пребиловцима, односно још око 115 километара.  Опет тешка дионица, а у Херцеговини упекло. На неким дијеловима пута топио се асфалт. Литре зноја гризле су лице док је организам тражио течност. Одмор нисам желио јер је за мене то било поклоничко путовање, а оно тражи аскетизам и одрицање - каже Глибо.

Идеја да бициклом пређе пут од Рогатице до Пребиловаца “кувала се”, каже, од првог дана када је сјео на бицикл.

- Мој отац, професор историје, рођен је у селу Тасовчићи близу Пребиловаца и пуно ми је причао о страдању Срба из долине Неретве у Другом свјетском и посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату. Говорио је да је ријеч о највећем српском стратишту за који су синоним Пребиловци. Зато сам, кад већ мој отац није више са нама, сматрао да је вриједно помучити се и доћи до тог светог мјеста и поклонити се сјенима убијаних жртава само зато што су били Срби - истакао је Глибо.

Истиче да је остварио своју, али и потајну жељу покојног оца који се радо враћао у своје Тасовчиће.

- Ту су настале и моје највеће емоције из дјетињства према том крају. Научио сам пливати на Брегави испод Клепачког моста, а у Тасовчићима код трафо-станице добио сам прве часове за вожњу бицикла - прича поносни Рогатичанин.

На крају, признаје да му је пред самим циљем снага била на  измаку.

• Криза је била на врхунцу кад сам кренуо од Клепачког моста уз посљедњи успон. На моје задовољство, угледао сам звоник цркве у Пребиловцима, који се помаљао иза брда. То ми је дало нову снагу и савладао сам узбрдицу - рекао је Глибо.

Тест за организам

Лука Глибо прича да је путовање бициклом било тест за организам.

- Била је то прилика да спознам имам ли, прије свега, менталну снагу да се изборим са силним километрима, успонима, низбрдицама, вјетром, кишом, сунцем, аутомобилима и камионима и другим тешкоћама које  бициклисте прате на путевима без стаза за вожњу бицикала. Побиједила је љубав према бициклизму. Она ме је све више вукла у нове туре, новим предјелима и уживању у природи и чарима слободе - испричао је овај Рогатичанин.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.