Храм у Пофалићима оживи само за празнике

Окупљајући се испред светиње изграђене 1940. године, малобројни Срби који и данас живе у Сарајеву са сјетом су се присјетили како је то некада изгледало. Литија је, кажу, прије рата окупљала и до 20.000 људи, због чега је заустављан и саобраћај, а Сарајево стајало у знак поштовања.

Прослава крсне славе данас је ријетка прилика да се у овој светињи окупи вјерника више него што се на прсте једне руке може набројати, јер су у Пофалићима остали да живе само стари и немоћни Срби.

Свету архијерејску литургију поводом славе храма јуче је служио митрополит дабробосански Хризостом уз саслужење свештенства Митрополије дабробосанске.

- Овдје су Срби још од 1939. године почели да се окупљају. Лијепо је да су данас Срби дошли из свих крајева свијета, вратили се у Сарајево да обиљеже овај велики празник - рекао је Хризостом.

На констатацију да је некада литија ишла кроз цијели град, а сада се то свело на литију око саме цркве, митрополит Хризостом се сложио да је то било некада.

- Данас славимо тако како можемо. Ово што имамо опет је нека утјеха за све оно што смо преживјели у двадесетом вијеку - рекао је митрополит Хризостом.

Драган Мочевић из Сарајева, који данас живи у Источном Сарајеву, подсјећа да је на отварању цркве у Пофалићима 1940. године било 50.000 вјерника.

- На прославама славе цркве и народним весељима шездесетих и осамдесетих година овдје је било по десет, двадесет хиљада људи. Коло које се играло око цркве знало је да заустави трамвајски саобраћај. Сарајево је стајало у знак поштовања. Нажалост, овдје се данас скупило око 500 људи, од којих је добар дио њих, као и ја сам, дошао из неког другог града.  Ипак, важно је да ова традиција буде настављена јер је то свједок колико су Срби били значајни у овом граду и колико је Српска православна црква значајна за Србе - рекао је Мочевић.

Слободан Пајић из Источног Сарајева казао је да су ове године кумови овог светог храма његови синови.

- Увијек ћемо подржавати ову традицију. Шта би било да нема нас који дођемо, храм би био пуст - рекао је Пајић.

Осамдесетједногодишња Гоја Мијатовић каже да је од 1959. у Сарајеву и да је 23 године живјела у Вогошћи.

- Муж ми је радио у “Претису” и у Пофалићима је добио стан 1983. године. И ту сам од тада. Живим сама, а дјеца су ми вани - рекла је Гоја.

Поједини Срби ипак нерадо говоре како им је у Сарајеву.

- За двије ријечи могу отићи у затвор. Не бих говорио, разумјећете ме - каже Милан, док његов суграђанин са Грбавице, који је дошао са штапом, при сусрету са својом суграђанком дијели радост.

Полиција

И ове године храм Преображења Господњег у Пофалићима је обезбјеђивала полиција. Овај вјерски објекат су у више наврата нападали вандали, али ријетко када су откривани иако је на сам објекат и око њега постављен видео-надзор и налази се у ужем дијелу града Сарајева, непосредно уз трамвајску пругу и саобраћајнице.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.