Бијељинa вапи за занатлијама, ђаци хрле у менаџере

Љиљана Алексић
Бијељинa вапи за занатлијама, ђаци хрле у менаџере

Бијељина - Бијељина се успјешно развила у препознатљиву туристичку дестинацију и као таква има велике потребе за занатлијама, првенствено из области услужних дјелатности, али ни ове године у првом уписном року ђаци нису показали интересовање да се школују за конобаре, куваре, столаре и остале дефицитарне кадрове.

Будућим средњошколци на располагању је око 45 смјерова, а највише интересовања ученици су показали за упис на четворогодишња занимања у Медицинској, Техничкој и Економској школи.

У Семберији је остало још осамдесетак неуписаних ђака, а у Економској школи више нема мјеста. У Техничкој је остало свега седам, док се на прсте може избројати и број слободних мјеста у Пољопривредној, Медицинској школи и Гимназији. Са друге стране, на занатима мјеста има, али нема заинтересованих кандидата, иако је Бијељини од великог значаја да образује угоститеље, фризере и столаре, за којима су послодавци изразили потребу.

Извршни директор Удружења “Предузетник” Милорад Стевић навео је да све чешће родитељи дјецу усмјеравају на факултете, те да избјегавају да их школују за занате.

- Дипломирани менаџери и економисти су суфицитарни и веома им је тешко да пронађу посао, док занатлије могу добити посао много лакше - упозорио је Стевић, који је истакао да је неопходно да се млади окрену самозапошљавању. Он је скренуо пажњу да су Бијељини неопходни и козметичари, фризери, графичари, занатлије из области грађевинарства, као и вариоци и бравари.

- Такође, на тржишту је практично немогуће наћи тесаре, зидаре, водоинсталатере. Све мање се школују, а добар дио оних старијих отишао је у земље ЕУ да ради - истакао је Стевић.

Међутим, није одувијек било тако јер је Бијељина некада била препознатљива по занатлијама. Данас се на прсте једне руке могу избројати они који су одржали свој посао. Они апелују да је потребна нова снага јер, како кажу, ускоро неће имати ко да нам поправља струју, ципеле, сатове и слично.

У Занатском центру код зелене пијаце данас ради још само један сарач, Неџад Пилаковић. Након Првог свјетског рата у Бијељини су радила четворица сарача, а традиција овог заната у фамилији Пилаковић одржава се дуже од 80 година.

- Остали смо нас тројица у Бијељини који се бавимо старим занатима. Поред мене, ту су ћурчија Ђорђе Дрвеница и ужар Селим Шабановић - рекао је Пилаковић.

Ужар Селим Шабановић је мајстор који све производи од канапа и једини је ужар у Семберији, а вјероватно и шире.

  • Некада су се радили улари и конопци, а сада се раде спортске мреже, мреже за заштиту, мреже за одмор - каже Шабановић.

Пракса

У Градској управи кажу да се труде да помогну младима да одаберу најтраженија занимања на тржишту.

- На Сајму образовања ученицима смо представили шта могу да упишу. Када је ријеч о дефицитарним занимањима, највише пажње привукли су пекари, који су на лицу мјеста изводили практичну наставу, а слично је било и са столарима, који су добили двије ЦНЦ машине и унаприједили наставу - истакла је шефица Одсјека у Одјељењу за друштвене дјелатности града Бијељине Љубица Млађеновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана