Стећци увршћени на Листу свјетске баштине
Истанбул - Комитет УНЕСКО-а у петак је на престижну Листу свјетске баштине уврстио стећке на подручју БиХ, Хрватске, Црне Горе и Србије.
О томе је одлучио Комитет који чини 21 земља чланица УНЕСКО-а у оквиру 40. засједања које се одржава од 10. до 20. јула у Истанбулу.
Још у новембру 2009. године БиХ, Србија, Црна Гора и Хрватска одлучиле су да заједнички почну рад на изради номинацијског документа да би ти јединствени споменици постали дио свјетске баштине. За нешто више од пет година припремљен је номинацијски документ којим је детаљно представљено културно добро које је номиновано.
Назив номинације је "Стећци - средњовјековни надгробни споменици".
За упис на Листу свјетске баштине предложено је 30 некропола, од тога 22 из БиХ, по три из Црне Горе и Србије, те двије из Хрватске. БиХ има највећи број стећака - приближно 60.000, у Хрватској их је близу 4.400, у Црној Гори 3.500 и у Србији 4.100.
На основу расположивих података, може се тврдити да се ови споменици појављују од друге половине 12. вијека, да њихова прва фаза траје и кроз 13. вијек, а интензивно су прављени и украшавани у 14. и 15. вијеку. У 16. вијеку ова врста умјетности постепено је нестала.
На преговорима у Истанбулу, на чијем се челу налазила амбасадор и предсједавајући Комитета Лале Улкер, било је говора и о културној баштини у свијету.
Министар цивилних послова БиХ Адил Османовић рекао је да је ово изузетан успјех, који је резултат дугогодишњег рада експерата из четири земље.
- Знамо да је стећак јединствен културни феномен који је настао као одговор на неспорну пролазност времена. Након турбулентне прошлости нашег региона стећци су нас поново ујединили и доказали да је култура изнад политике и да гради мостове међу народима - каже Османовић.
Он је истакао да је ријеч о трећем културном споменику из БиХ који је уписан у свјетску културну баштину, послије Моста Мехмед-паше Соколовића и Старог моста у Мостару.
Назив
Иако у различитим епохама и крајевима постоји више назива коришћених за ову врсту надгробног споменика, најчешће коришћен назив у литератури је стећак, чије име долази од његове главне намјене да "стоји" изнад гроба као споменик. То је партицип презента од глагола стајати - стојећи или како се раније говорило "стећи".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
