Симеун Ђак и Давид Штрбац вјечни хероји
Бањалука - Петар Кочић је прије свега наш Крајишник са Змијања. Свака смрт је тужна, а Кочићева је била и тужна и ружна. Знамо да је умро у душевној болници у време када је српски народ грцао у ропству, а он је највише сањао о слободи.
Овако је потпредсједник Академије наука и умјетности Републике Српске (АНУРС) академик Љубомир Зуковић подсјетио на најчувенијег Змијањца који је искрено и страсно љубио слободу.
Централна манифестација поводом годишњице Кочићеве смрти, која је одржана у четвртак увече у свечаној сали АНУРС-а, окупила је истинске познаваоце пишчевог опуса, представнике политичког, јавног и културног живота РС и поштоваоце лика и дјела народног трибуна који је задужио свој народ.
На значај дјела аутор антологијских приповједака подсјетио је и предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић.
- Задовољство ми је што још једном подсјећамо на лик Петра Кочића кроз његова интересовања која је имао и као писац и као политичар и као народни трибун. Његове ријечи су и данас актуелне. Тражећи за народ и народе ових простора оно што им припада, ми се и данас налазимо у свијету у коме се боримо за права, прихватајући обавезе свог народа унутар БиХ - рекао је Чубриловић.
Угледни књижевник и дописни члан Српске академије наука и уметности Горан Петровић указао је да се одјек Кочићеве ријечи поводом јубилеја ширио и ван Бањалуке.
- Припремио сам једну причу о Кочићу, као писац писцу. Овог писца можда нисмо довољно пажљиво читали у школи и помало је одгурнут на маргине лектире. Требало би га читати што чешће као и остале писце. Не би било лоше да неки људи докажу да су прочитали Кочића, Лазу Лазаревића, Радоја Домановића и Бранислава Нушића - казао је Петровић који је за своју причу добио буран аплауз на свечаној академији.
Љубомир Зуковић је испричао како је Кочић био дубоко несрећан пред крај живота.
- Само неколико дана прије смрти аустријска граната погодила је болницу и његову собу, али он тренутно није био у тој просторији. Отворено је жалио што га смрт већ тада није стигла јер је био разочаран. Као громада у српској књижевности врло је омиљен, а првенствено борац за чистоту српског језика - закључио је Зуковић.
У свечаном програму учествовали су и студенти бањалучке Академије умјетности, као и глумац Дјечијег позоришта РС Душко Мазалица који је тумачио Кочића говорећи о темама које су га највише окупирале.
Глас народа
Професор др Станиша Тутњевић, дописни члан АНУРС-а бесједио је на тему "Топоси косовског мита у дјелу Петра Кочића".
- Разумљиво је што косовска идеја заузима значајно мјесто у Кочићевом дјелу - каже Тутњевић подсјећајући да је славни писац најбоље ослушкивао глас свог народа и чувао богатство језика.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
