Отворен музеј у манастиру Житомислић: Умјетнине враћене на своје мјесто послије 27 година

Данко Кузмановић
Отворен музеј  у манастиру Житомислић:  Умјетнине враћене на своје мјесто послије 27 година
Отворен музеј у манастиру Житомислић: Умјетнине враћене на своје мјесто послије 27 година

Мостар - У манастиру Житомислић код Мостара свечано је отворен музеј у којем ће бити изложена вриједна манастирска ризница, враћена у ову светињу након 27 година, а чини је збирка икона и умјетнина.

У музејској поставци налази се педесетак икона из периода од 16. до 18. вијека, које су дјела српских, итало-критских и руских аутора.

- Међу српским иконама најзначајније су “Житомислићке двери”, које се приписују иконописцу, мајстору Радулу и оне на иконостасу, дјело Георгија Митрофановића. Једна од важних је и икона Богородице из итало-критске групе, коју је сликао Андреј Рицос и једна је од четири такве у свијету. Иконе су рестауриране и враћене у епархију - рекао је игуман манастира Житомислић Данило.

У музеју је постављена и збирка сребрних предмета за црквену употребу, углавном из 17. вијека.

- Ова збирка икона и умјетнина једна је од три највеће у БиХ. Једна је у Сарајеву у Старој цркви, друга је у Тузли. Дуго смо чекали на изградњу музеја да би ове умјетнине могле бити чуване у адекватним условима, али и изложене - казао је игуман Данило.

Према његовим ријечима, манастир Житомислић посједује велику музејску збирку, а ријеч је о умјетнинама које су монахиње успјеле да спасу од ратних дејстава и пренесу у Србију прије 27 година.

Осим икона, манастир посједује и шест јако вриједних књига, од којих су пет рукописи, а најстарија датира из 14. вијека.

Музеј је отворио директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић, будући да је та институција Републике Српске у највећој мјери финансирала изградњу овог објекта.

Влада РС је прошле године усвојила програм обиљежавања 800 година од самосталности СПЦ, који подразумијева одржавање низа научних скупова и објављивање капиталних дјела о историји, култури, српској и православној баштини, а у склопу њега је и оснивање Музеја Православне цркве у Житомислићу.

- Поводом великог јубилеја - 800 година аутокефалности Српске православне цркве Влада РС је усвојила пројекат обиљежавања и у склопу тог пројекта је и отварање неколико музеја Српске православне цркве. У њима ће бити изложена културна баштина српског народа и Српске православне цркве - од иконописа, преко старих књига, рукописних и штампаних, па до културне баштине израђене у металу, као што су кандила - навео је Давидовић.

Игуман Данило је напоменуо да је ово веома значајно, јер је обогатило и туристичку понуду, а и допринијеће преношењу наше културе другима.

- Манастир Житомислић је веома значајан и због тога што имамо велики број ходочасника, туриста, странаца због близине самог Мостара, близине мора, тако да ће ово бити још један начин да пренесемо народу ту нашу богату културу.

Отварању музеја претходила је света архијерејска литургија, коју је служио његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије.

Манастир Житомислић саграђен је 1566. године, исте године када и Стари мост у Мостару. Посвећен је Благовјештењу пресвете Богородице. Налази се у мјесту Житомислићи, двадесетак километара јужно од Мостара, на лијевој обали Неретве.

Требиње

У оквиру манифестације “Дучићеви дани” у Музеју Херцеговине у Требињу протеклог викенда отворена је мултимедијална изложба “Свети Сава Српски”, аутора музејског савјетника др Андреја Вујновића из Историјског музеја у Београду. Као плод вишегодишњег истраживачког рада - изложба, према ријечима њеног аутора, настоји да, кроз архивску грађу, копије фресака и икона и фотографије личних предмета и реликвија Светог Саве што потпуније приближи јавности његов свјетовни и духовни пут, као и значај његове личности за српску државу и Српску православну цркву, али и цјелокупну српску историју и културу. Рад на стицању аутокефалности и аутономије Српске православне цркве у Никеји, гдје је постао и први српски архиепископ, прегалаштво на побољшању црквене организације, државотворни, државнички и дипломатски послови - којима је издејствовао и међународно признање Србије за краљевину, али и немјерљиви свестрани доприноси на пољу просветитељства, књижевности и ктиторства - Светог Саву учинили су најзначајнијом личношћу у историји српског народа.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана