Нови сјај старој Ђурђевици

Александра Рајковић
Нови сјај старој Ђурђевици
Нови сјај старој Ђурђевици

БAЊA ЛУКA - Црква посвећена Светом Георгију у Гомиљанима код Требиња, позната и као Ђурђевица, ове године требало би да добије нови сјај.

Ово је потврдила архитекта из Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске Милијана Окиљ. Она каже да је Завод завршио пројекат обнове цркве и радови треба да почну ове године.

- Претпоставља се да је црква посвећена Светом Георгију у Гомиљанима саграђена у 15. вијеку. Вријеме изградње одређено је на основу аналогије за преостале двије цркве у Гомиљанима, цркве Светог Константина (Констандиновица) и цркве Светих врача (Врачевица) - рекла је Окиљева.

Према њеним ријечима, Врачевица је датована на основу два записа на јужном и сјеверном дијелу западног зида, која су уписана у малтеру, 1492. година. Пошто су гомиљанске цркве архитектонски сродне, на основу овог натписа се претпоставља да су све саграђене у 15. вијеку.

- Поред цркве пронађен је још 1956. године камени епитаф са ћириличним натписом у коме се помиње Иван Пржовић из Гомиљана, који се данас налази у Музеју у Требињу. Једина личност позната са тим именом је угледни требињски трговац који се у изворима помиње 1700. и 1717. године - испричала је Окиљева.

Она додаје да ако је датовање у рани 18. вијек исправно, епитаф би свједочио о дугој традицији ћириличних натписа у Херцеговини. Ђурђевица је рјешењем бр. 02-108-2/70, од 19. новембра 1970. године, уписана у Регистар културних добара СРБиХ као добро друге категорије.

Националним спомеником БиХ проглашена је 2003. године Одлуком Комисије за очување националних споменика БиХ под називом Подручје и остаци историјског споменика - Црква Светог Георгија (Ђурђевица) у Гомиљанима.

- Црква Светог Георгија, према својој архитектури, припада типу једнобродних, засведених цркава са полукружном апсидом. Претпоставља се да је живопис у цркви Светог Георгија настао крајем 15. или почетком 16. вијека. Данас се на локалитету налазе остаци зидова цркве Светог Георгија. У порти цркве депонован је грађевински материјал од кога је црква саграђена - рекла је Милијана Окиљ.       

Фреске

Живопис у цркви Светог Георгија у Гомиљанима приписује се непознатом домаћем мајстору, који је истовремено познавао српску и дубровачку сликарску умјетност. Према једној претпоставци, гомиљанске фреске се доводе у везу са радионицом Вицка Ловровог, који је израдио живопис манастира Тврдош. Према другој верзији, аутор фресака је Марко Стефанов Требињац. Он је учио сликарски занат у Дубровнику 1501. године, а 1509. године украсио је један октоих који се данас налази у манастиру Савина.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана