Јадранкин живот, вјера и нација била је умјетност

А. Маџар, М. Пијетловић
Јадранкин живот, вјера и нација била је умјетност

Бањалука - Покидала се и задња жица на гитари живота једне једине, велике кантауторке и пјевачице Јадранке Стојаковић. Њено срце није преживјело задњи удар оне невидљиве руке која одлучује о рађању и смрти, откуцало је и посљедњу мелодију, али њена душа сигурно јесте.

Тајац, мук и незаустављиве сузе особља, које је до посљедњег момента било уз Јацу, како су је одмила звали многи, дочекали су екипу "Гласа Српске" у Дому за старе "Каритас" у Бањалуци, у којем је Јадранка провела посљедњих пет година живота и у којем је у уторак увече преминула у 66. години. Нико није имао снаге да разговара са нама, јер их је она најтежа кнедла емоција, застала у грлу због неописиве љубави коју су осјећали према Јадранки, на тренутак све занијемила. Испред Дома познато лице, уплакано и скрхано болом, велика пријатељица која јој је све ове године била подршка, бањалучка пјевачица Маја Татић. Дочекивала је родбину и пријатеље, који су тихо, у црнини дошли да се посљедњи пут поздраве са својом вољеном Јацом.

- Од прошлог петка била је лоше и није жељела у болницу. Она је просто таква, жељела је да се бори до самог краја, а то је чинила као лав - казала је Маја и истакла да је одједном и сама осјетила мир и сталоженост, јер зна да се и Јадранка коначно смирила.

Јаца је, како каже, била несаломива до самог краја.

- У уторак сам дошла код ње, сјела крај кревета и рекла јој: "Нећеш ти тек тако отићи". Знала је јако добро да нам је тешко и покушавали смо да она то не види, али тешко је сакрити емоције. Сви смо јој помагали на свој начин да јој буде лакше и заиста сам срећна што сам била дио тога - прича Татићева за "Глас Српске".

У Бањалуку је, додаје Маја, стигла њена даља родбина из Добоја и њене блиске пријатељице из младости Славица Гребенар и Бранка Ињац.

Бол је у оваквим ситуацијама тешко сакрити, а још теже ју је на листу новина исписати, али једно је јасно, ово су они дани када у свим земљама бивше Југославије влада истинска туга, која опомиње на пролазност живота, али и слави таленат, чија моћ је давно одлучила да заборав за неке људе не постоји. На небу се смјењује киша и сунце. Киша у овим моментима прија, јер најлакше описује стање на лицима многих, а сунце... То сунце које се појави можемо доживјети и као Јадранкин смијех, јер је она била једна од ријетких чији осмијех никад није било лажан и која никада ни са ким није била у конфликту. Тужна вијест и њене пјесме круже порталима и друштвеним мрежама, гдје се Јадранкини поштоваоци на најемотивнији начин поздрављају са њом. Одсутност и жал осјетили су се и у гласу барда српског глумишта Петра Божовића, који је прије неколико дана посјетио Јадранку и у Народном позоришту Републике Српске организовао хуманитарно вече за Јадранку, када је извео монодраму.

- Без обзира на сву тежину ситуације, смрт је увек изненадна. Сад се човек пита, да ли јој је Бог олакшао муке или је нас лишио њеног присуства. Решење те загонетке никада нећемо сазнати. У сваком случају, жао ми је, много ми је жао - рекао је Божовић за "Глас Српске".

Још један такав глас допирао је са друге стране, када се на телефон јавила Јадранкина пријатељица Милка Черемиџић. Милка, аутор књиге "Боје звука", између чијих корица су забиљежена сјећања и размишљања Јадранке Стојаковић, подсјетила је да је Јаца била неко ко је живио за своју умјетност.

- Имала је своје три највеће страсти: музику, писање и сликање. Умјетност је била њена и нација и вјера, за то је живјела до посљедњег даха. Цијели свијет ју је волио, јер је била толико посебна и јединствена. Никада ни на кога није била љута и није се никада ни са ким посвађала, ни на естради, ни у приватном животу. Ако постоји човјек кога су апсолутно сви вољели, то је била наша мултиталентована Јаца - нагласила је Милка.

Много је оних чију је младост обиљежила музика коју је оживљавала Јадранка, међу њима је и оперска дива Дуња Симић.

- Она је била умјетница чији је жанр и опус био прихватљив за све генерације. Њен рад је био најближи самој умјетности, а стварала је музику која је била лишена сваког кича, вулгарности и неоригиналности. Радила је врло аутентичну и препознатљиву музику и мислим да ће је заиста памтити све генерације. Она је била комплетан умјетник и права умјетничка душа, а музика те врсте не умире - рекла је Дуња.

У уторак је свима било јасно, а то је кантаутор и филмски композитор Александра Ковач за "Глас Српске" још једном потврдила, отишла је једна од најзначајнијих ауторки старе Југославије.

- Поред тога што је била врхунски композитор, изузетно је важно назначити да је била и једна од ретких, ако не и једина жена-кантаутор на музичкој сцени Југославије, која је успела да успостави контролу над својим целокупним стваралачким процесом, од идеје до реализације и која је учествовала својим креативним снагама и идејама у формирању нове музике на тлу старе Југославије. Њена музика остаје као документ једног времена и једне земље, која више не постоји и доказ њене неисцрпне музикалности и љубави према животу - нагласила је Ковачева.

Сигурно је и то да је Јадранка дала велики допринос музичкој култури Републике Српске, што је истакао и бањалучки композитор Миро Јањанин, такође за наш лист.

- Радила је на популаризацији правих вриједности музичке културе у оно златно доба, када су биле пјеване добре пјесме и писани прави текстови. Њен допринос несумњиво је велики. Иако није имала велики стваралачки опус, у сваком случају оставила је неизбрисиве трагове и пјесме које ће вјечно трајати. Тешко је доброг аутора надомјестити и замијенити, али је она својим примјером оставила путоказе, који ће служити другима да наставе њеним путем - закључио је Јањанин.

Са њим се сложио и композитор из Бањалуке Младен Матовић.

- Одлазак Јадранке Стојаковић представља велики губитак за све поштоваоце њеног аутентичног ауторског и извођачког израза. Нажалост, њеним одласком настављен је тужни низ, у којем смо у претходном периоду испратили неколицину истинских великана културе и умјетности некадашње Југославије - сматра Матовић.

Велику подршку Јадранки Стојаковић све ове године давао је и пјевач и кантаутор Жељко Јоксимовић, који је у фебруару ове године организовао хуманитарни концерт посвећен Јадранки у Банском двору Културном центру. И он се на свом "Фејсбук" профилу опростио од Јадранке, објавио њихову заједничку фотографију и написао: "Ти си највећи борац којег сам упознао. Певала си дивне песме, које ће живети заувек. И ти са њима. Одмори се сад, драга Јадранка."

Стојаковићева је радила и музику за дјечије телевизијске емисије, написала је уводну тему 14. зимских олимпијских игара у Сарајеву 1984. године. Од 1988. године живела је у Јапану, до 2012, када се преселила у Бањалуку.

Комеморација и сахрана

Како то обично бива када одлазе велики људи, комеморација поводом смрти Јадранке Стојаковић биће одржана у понедјељак, 9. маја, у 11 часова у Народном позоришту Републике Српске. Јадранка ће бити сахрањена исти дан, у 14 часова на гробљу Врбања, у дијелу заслужних грађана Бањалуке.

Марко Бошњак

Живи доказ да њене пјесме настављају да живе кроз генерације које долазе је "музичко чудо" Марко Бошњак и његово ванвременско извођење великог Јадранкиног хита "Што те нема". Марко се успио упознати са Јадранком, када је долазио у Бањалуку да би пјевао на хуманитарном концерту њој у част. На својој "Фејсбук" страници од ње се опростио веома емотивно.

- Драга наша Јацо, никада нећеш бити заборављена и увијек ћу се радо сјећати твога осмијеха и свих твојих пјесама, које волим изводити. Сада имамо једнога анђела који пази на нас са љепшег и бољег мјеста, на којем нема мржње и злобе - написао је мали Марко.

Филм "Јадранка"

Филм "Јадранка", дугометражни документарац Бранка Лазића, биће приказан на 9. "Белдоксу", у оквиру српског такмичарског програма. Сада ће, међутим, њена животна прича бити посматрана другачијим очима. Утолико ће филм бити још интригантнији овдашњој публици.

 

Најљепши хитови:

"Све смо могли ми"

"Што те нема"

"Има нека тајна веза"

"Недовршени валцер"

"Постоји неко"

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана