Горан Петровић: Књига треба да удари читаоца

Александра Рајковић
Горан Петровић: Књига треба да удари читаоца
Горан Петровић: Књига треба да удари читаоца

Књига треба да удари читаоца, да га увуче у текст и да се коначно човек који чита књигу осмехне или заплаче. Живот тако почиње и тако се завршава, осмехом и плачем.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" књижевник Горан Петровић, аутор књига "Опсада цркве Светог спаса", "Ситничарница код срећне руке", "Aтлас описан небом", "Испод таванице која се љуспа"...

Петровић је добитник угледних књижевних награда међу којима су НИН-ова, "Меша Селимовић", "Виталова", "Лаза Костић".

* ГЛAС: Књига "Испод таванице која се љуспа" постала је популарна међу читаоцима. Шта се то данас љуспа испод таванице друштва у којем живимо?

ПЕТРОВИЋ: Цивилизацијски гледано мислим да нам се љуспа небо или таваница изнад нас и да све мање подижемо поглед да видимо шта је то. Можемо чак и у оном еколошком смислу да то објаснимо, преко црне рупе. Покушао сам да напишем књигу која на трагикомичан начин говори о једном времену. Реч је о књизи која нема одлику онога што можемо назвати прецизношћу, јер не волим књижевност која је прецизна. Aко је прецизност једино што осећате када прочитате једну књигу, онда она није успела.

* ГЛAС: Један од Ваших романа "Ситничарница код срећне руке" је међу омиљеним код читалаца. Шта Вас је највише подстакло да напишете ову књигу о књизи?

ПЕТРОВИЋ: То је сигурно најпопуларнија, најпревођенија и моја књига које је доживела највише издања. Она је десетак година пошто је написана још жива и у иностранству се појављују нова издања "Ситничарнице код срећне руке". То је књига у славу читања, односно нечега без чега не постоји књижевност. Писац и књига нису сами по себи довољни, потребан је читалац.

* ГЛAС: Шта је пресудило да "Ситничарница" буде у толикој мјери популарна?

ПЕТРОВИЋ: Претпостављам да у књижевности пресуђује осећај који имате повремено, а код најбољих писаца и стално, да је једна књига написана само због вас.

* ГЛAС: Да ли припремате нове књиге и када ће оне доћи до читалаца?

ПЕТРОВИЋ: Дуго радим један роман чије писање сам стицајем околности прекидао, можда нисам могао да се изборим са текстом. Пре пола године сам радио један драмски текст, "Матица", за "Aтеље 212". Надам се да ћу се врло брзо вратити рукопису романа, а био бих задовољан ако би се појавио на пролеће следеће године пред читаоцима.

* ГЛAС: Сматрате ли да су драмски текстови најбржи начин да писац доспије до публике?

ПЕТРОВИЋ: Увек сам бавио различитим стварима, па тако намеравам да напишем и књигу за децу. Текст је настао тако што је управник "Aтељеа 212" Кокан Младеновић желео драму инспирисану причом коју сам раније објавио. Хтео је да драматизацију не ради професионални драматург, него писац. Зато то и није драматизација приче, јер је много дописано, па се може рећи да је нови драмски текст. Бескрајно сам захвалан глумцима Петру Краљу, Светлани Бојковић, Горици Поповић, којима је текст "легао", а они и не прихватају да раде текстове ако им се не допадну.

Сусрет са читаоцима

* ГЛAС: Да ли су Вам драги сусрети са читаоцима на књижевним промоцијама?

ПЕТРОВИЋ: Мени је увек драго да се сретнем са читаоцима, а посебно на факултетима, где читају моје књиге. Постоји мала разлика између среће и задовољства, задовољство је када неко лепо беседи, дође много публике на књижевно вече или када стигне награда. Покушавам да вратим поверење у реч колико је то могуће, баш преко промоција мојих књига.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана