Ненад Грујичић - Поезија је свјетлост матерњег језика

Алекдандра Маџар
Ненад Грујичић - Поезија је свјетлост матерњег језика

У Србији неки антологичари не виде укупну мапу српског пјесничког језика. Често такве антологије српске поезије обухватају само пјеснике из Србије.

Постоји једна новија антологија у три тома која обухвата исти период као и моја, а у којој се налазе само два прекодринска српска пјесника. Или, пак, “златна” антологија која обухвата стотину година српске поезије, а нема ниједног пјесника из ијекавског прекодринског миљеа. То је недопустиво.

Рекао је ово за “Глас Српске” књижевник и директор “Бранковог кола” Ненад Грујичић, који је приредио “Антологију српске поезије (1847-2000)”.

Први пут у једној озбиљној антологији српске поезије, која обухвата вијек и по развоја, нашло се чак двадесет шест српских пјесника из БиХ и Републике Српске.

- Нисам више могао подносити и гледати такву неправду и сљепоћу да нема пјесника из Српске у антологијама српске поезије. Равноправно третирам екавско и ијекавско крило српског пјесничког језика. Прекодрински српски пјесници заслужују пуну пажњу и примат. Ето, на примјер, они редовно наступају на “Бранковом колу”, а многи су добитници наших награда “Стражилово” и “Печат вароши сремскокарловачке”. “Бранково коло” је објавило двадесет књига млађих пјесника из Републике Српске - каже Грујичић.

Приређивач нове “Антологије” и сам је заступљен у разним антологијама кроз деценије рада. Али у ову нову није уврстио ниједну своју пјесму.

- Сматрао сам то мјером мјере. Нема потребе да још и своје пјесме уврштавам у антологију чији предговор и поговор (напомене) лично потписујем. По фреквентности појединих мојих заступљених пјесама у разним антологијама, могао сам лако да одредим колико пјесама и које пјесме да уђу у најновију антологију. Али, као што никад нисам као пјесник наступио на “Бранковом колу”, на чијем сам челу, из сличног принципа сам поступио и поводом сопствене антологије. Са шаљивије тачке гледано, тако ми је лакше да објасним и умирим колеге пјеснике који се нису нашли у мојој антологији - казао је Грујичић.

Истиче да ова капитална антологија говори о снази пјесничке ријечи кроз вријеме, али и да показује како српска књижевност има даровите пјеснике.

- Поезија је цивилизацијски духовни супстрат једног народа, доказ о непропадљивости наших живота и смисла свијета. Као релативно мали народ и језик, немамо право да импровизујемо свој однос према врхунској поезији. Она је најупечатљивија и највјеродостојнија свјетлост у матерњем језику. Управо појединци, који (и сами по себи) представљају институције, немају право да вјештачки сублимишу раскошно богатство српске поезије кроз вијекове, као што им не припада да занемарују и склањају у страну талентоване пјеснике који су судбински пропјевали у матерњем језику - сматра Грујичић.

Специфичност “Антологије” коју је Грујичић приредио огледа се и у чињеници да се први пут у антологији српске поезије нашло тридесет пет пјесникиња, али и неколико кантаутора и рокенрол пјесника.

- И једно и друго сматрам природним и нужним обликом сазријевања стручне свијести о српској поезији. Била ми је дата ријетка прилика, и ја је нисам хтио пропустити. Недопустиво је да пјесникиње буду третиране као зона секундарних књижевних стваралаца. Заиста постоје, и ту нема никакве дилеме, десетине изврсних пјесникиња у српском језику тога интервала. А што се тиче овог другог изненађења, о којем многи причају, сматрао сам да је “ојужило” у нашој стварности и да напокон треба да поступимо као друге, релативно веће културе, које су већ етаблирале своје рокенрол пјеснике и кантауторе у очигледне књижевне вриједности - наглашава Грујичић.

Стваралачки замах

- “Антологију” сам сачинио лакокрило и радосно, у чистом замаху стваралачког ероса. Знао сам тачно шта хоћу. Нисам осјећао рударски напор у истраживању и склапању антологије. Све ми је било при руци. А најбољи одговор на неке постојеће антологије јесте принцип - антологија на антологију! Све друго су успутне пацке и коментари. Отуда, потребно је студиозно и надахнуто прићи оваквом послу, сачинити антологијски пројекат који ће бити пандан претходнима, у креативној жељи да буду надмашени. Све ми је било наклоњено у изради ове антологије, која није била ничим ограничена - каже Ненад Грујичић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана