Матија Бећковић: Српска интелектуална елита се опредељује уназад

Александра Рајковић
Матија Бећковић: Српска интелектуална елита се опредељује уназад

Бањалука - Права елита има ту привилегију да се изјашњава пост фестум и пост мортем. И да се опредељује уназад. Не мора да се истрчава док је густо. Кад се већ све деси, њени припадници заузимају јасне и јаке ставове, хладне главе. Једном речју кад наивни изгину бранећи мајке и отаџбину. То је та чувена динамика живота елите које нема без тих гробова!

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" књижевник и академик Матија Бећковић, говорећи о својој новој књизи "Кад будем још млађи", која је прије неколико дана изашла из штампе и промовисана у Андрић граду.

* ГЛАС: Кажете да смо сви данас помало, добровољно, слепи и глуви гуслари. Шта све српска културна и интелектуална елита не види и не чује или не жели да види и чује?

БЕЋКОВИЋ: Права елита има ту привилегију да се изјашњава пост фестум и пост мортем. И да се опредељује уназад. Не мора да се истрчава док је густо. Кад се већ све деси, њени припадници заузимају јасне и јаке ставове, хладне главе. Кад се виолентни типови, горштаци и епски простаци истрче и излану, кад се потуре под копља и камење, елита ће храбро узети последњу реч. Једном речју кад наивни изгину бранећи мајке и отаџбину. То је та чувена динамика живота елите које нема без тих гробова!

* ГЛАС: Вашу нову књигу "Кад будем још млађи" објавила је Српска књижевна задруга уз своју 120. годишњицу. На промоцији у Андрић граду рекли сте да сте хтјели да побројите све проблеме младих генерација. Јесте ли успјели?

БЕЋКОВИЋ: Већ сам чуо да сам твитовао пре "Твитера". Ти комплименти су ми најважнији. Онај ко књигу није читао и не слути шта га у њој чека. А што рече Иво Андрић: "Зар није помало неправедно од некога ко је створио неко уметничко дело тражити и да га објашњава."

* ГЛАС: Претходна Ваша књига насловљена је са "Кад будем млађи", ова "Када будем још млађи". Због чега још?

БЕЋКОВИЋ: Подмлађивати се и чешати само треба почети.

* ГЛАС: Како заштитити културни идентитет једног народа од крађе и својатања?

БЕЋКОВИЋ: Благо је оно што се не може красти. Оно је у нашим срцима. Ако га нема у срцу, свеједно је где је. Прича о крађи је фокус криминалаца. Шпијуни и лопови који шпијунирају и краду у пустињи. Ко може да украде Његоша или Достојевског? И да се води расправа чији су то писци. Нису ваљда оних који их не воле и не читају. Кад неко нешто украде не значи да је то његово. Поготово писца, слику, књигу.

* ГЛАС: Рекли сте да је ослобађајућом пресудом за хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача Хашки суд одлучио да смртну казну пресуди сам себи. А шта жртве имају од тога? Да ли је то утјеха за губитнике?

БЕЋКОВИЋ: Дух нема ни границе, ни почетка, ни краја. Дише где хоће. Он је свуда. Неиспитани су путеви духа и путеви Господњи. Од Андрићевог венца до Вишеграда и Андрић града.

* ГЛАС: Како се осјећате у Андрић граду? Јесте ли пронашли Андрићев дух?

БЕЋКОВИЋ: Од када је Мехмед-паша Соколовић подигао на Дрини ћуприју ништа се на Дрини није подигло значајније од Андрић града. Он се већ бели међу градовима као мост на Дрини међу мостовима. И служи истим циљевима као и на Дрини ћуприја, као спона међу људима и световима. То је дело дубоке оданости једног уметника другом уметнику и уметности. То је град подигнут на небу уметности, а на небу нема великих центара и периферије... Андрић град представља тријумф културе у време које култури није нимало наклоњено.

* ГЛАС: У Вишеграду сте позвали умјетнике да се супротставе кварењу српског језичког блага. Како и са чим?

БЕЋКОВИЋ: И то против чега се боримо је својеврсно језичко благо. Прошла су времена кад смо се нечему супротстављали и некога позивали да се супротстави. Лепо је то замислити, али далеко смо од тога. Тамо где нема језика нема ничега. Ја се језиком бавим на компјутеру, чим се улогујем. Не требају ми ни тргови ни мегафони.

"Кад будем још млађи"

Нова поема Матије Бећковића "Кад будем још млађи" недавно је изашла у издању Српске књижевне задруге.

- Ваља ставити тачку на бесмислену причу о наталитету, ако се у Србији ишта показало да нема никаквог смисла, то је продужетак врсте, написао је Бећковић у својој новој књизи.

У стиховима о српском језику каже "најбоље је ћутати (...) на српском је све речено, а боље да није"...

Бећковић, између осталог, предлаже Министарству просвете да укине српски језик: "Није случајно баш српска изрека /Ћутање је злато/ Да српски ишта вреди/ Говорио би га још неко/ Енглези Американци Немци/ Или бар Црногорци/ Не би био искључив и ксенофобичан/ Везан за једну земљу и један народ/ Крв и тло/ Да је Његош знао црногорски/ Како ли би тек изгледао Горски вијенац"…

Прије неколико година Бећковић је у Матици српској објавио књигу "Кад будем млађи", такође обиљежену снажном духовитошћу, иронијом и цинизмом.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана