80 година од рођења чика Јове Змаја

Танјуг
80 година од рођења чика Јове Змаја

Прије 180 година, 6. децембра 1833. у Новом Саду рођен је српски писац Јован Јовановић Змај. Гимназију је учио у Халашу и Пожуну (садашња Братислава), а матурирао у Словачкој Трнави.

Прије медицине, коју је завршио у Пешти, студирао је право у Пешти, Прагу и Бечу. Радио је као љекар у Новом Саду, Панчеву, Сремским Карловцима, Футогу, Београду, Загребу и Бечу, а у Београду је од 1890. до 1898. био драматург Народног позоришта.

Био је члан Српске краљевске академије. Прије него што се потпуно посветио књижевном раду покренуо је књижевни часопис "Змај", а касније часописе "Јавор", "Жижа", "Стармали", сатирични лист "Комарац"...

Од 1880. па идућих готово чеврт вијека издавао је дечји лист "Невен", према мишљењу многих најбољи српски дјечји лист не само тог доба.

Одличан лиричар, према оцијени књижевне критике "песнички израз духовног и душевног живота српског народа" у другој половини 19. вијека.

Као пјесник развијао се под утицајем српске народне поезије и лирике Бранка Радичевића. Упамћен је по дјечјој поезији, као ненадмашни српски дјечји песник - чика Јова, а међу његова највећа пјесничка остварења убрајају се и пјесничке збирке "Ђулићи" и "Ђулици увеоци".

Преводио је са више језика, између осталог и мађарског пјесника Шандора Петефија - рођеног као Александар Петровић, руског Михаила Љермонтова и енглеског пјесника Алфреда Тенисона.

Штампао је и двије књиге источњачких стихова. Био је књижевник који је дубоко ушао у народ, стекавши ријетку општу популарност, био врло читан и вољен. Сремска Каменица, у којој је умро јуна 1904. и гдје је и сахрањен, називана је својевремено Змајева Каменица.

Од 1958. године се почетком јуна у Каменици и Новом Саду одржава смотра дјечјег културног стваралаштва, која је крајем шездесетих добила име Змајеве дјечје игре. Тај фестивал окупља писце, илустраторе, издаваче дјечје литературе, поштоваоце уопште.

Године 1975. установљена је Повеља Змајевих дјечјих игара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана