Незапосленост, сиромаштво, злоупотреба лијекова, дрога, усамљеност, између осталог, узрокују ментална обољења... Стални стрес може да доведе до испољавања психичких поремећаја и неуравнотежености, истакла Марија Бургић
БAВЕЋИ се проблемом самоубистава психолози, социолози и психијатри открили су низ чинилаца који могу да наведу људе да дигну руку на себе.
Самоубице у највећем броју случајева нису особе које су психички обољеле. Велики број самоубица су "људи из нашег комшилука за које никада не би претпоставили да ће наудити себи".
Шеф Катедре за психијатрију на Медицинском факултету Универзитета у Бањој Луци и начелник Клинике за психијатрију Клиничког центра Бања Лука професор доктор Марија Бургић-Радмановић напоменула је да стресови и психотрауме могу имати важну улогу у настанку и обликовању многих менталних поремећаја.
- Стални стрес може да доведе до испољавања психичких поремећаја и психичке неуравнотежености. Трауматски догађај и ситуација настала након таквог искуства погађа цијелу породицу. Егзистенцијална угроженост, социјална неизвјесност, нагло осиромашење, незапосленост и друге потешкоће, које са собом носи рат и послијератни период, доноси огромну патњу становништву - напоменула је Бургићева.
Она је истакла да сви ови чиниоци могу довести до развоја анксиозности и депресије, посттрауматског поремећаја и других потешкоћа у свакодневном функционисању. Разни психички поремећаји узроковани су и узимањем алкохола и других супстанци, а ту је и насиље.
- Ментално здравља могу да наруше и незапосленост, сиромаштво, миграције, повећање броја бескућника, злоупотреба лијекова, дрога и осталих супстанци. Усамљеност и кидање социјалних веза, социоекономске промјене и разни трауматски губици такође су фактори који негативно утичу на психу људи - истакла је Бургићева.
Она је додала да су маргинализоване групе, као што су избјеглице и расељена лица, незапослени, затвореници или бивши затвореници, особе другачије сексуалне оријентације, особе са инвалидитетом и особе које већ имају менталне проблеме посебно изложене ризику. Свјетска статистика показала је, међутим, да је број самоубистава много већи у економски развијенијим земљама као што су Сједињене Aмеричке Државе, Шведска, Данска, него у земљама гдје је животни стандард низак.
Према резултатима ранијих истраживања, на подручју бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије највише самоубистава било је у Словенији, Хрватској и Војводини. Нешто мање их је било у јужњачком дијелу, а најмање на Космету, гдје је постојао јак инстинкт преживљавања, због крвне освете.
Судски вјештак медицинске струке у области психијатрија психологија професор доктор Aлександар Милић то објашњава чињеницом да нису угрожени само они који су осиромашени, него и они који су презасићени.
- Поред низа задовољених економских потреба код младих људи најчешће се појављује недостатак жеља, потреба и циљева или циљеви почињу бити омаловажени. Може доћи и до пораста жеља које су абнормалне природе. Као што каже народна изрека, није сиромах само онај ко нема него и онај ко превише жели - прецизирао је Милић.
Према његовим ријечима, употреби дрога и развратништву је подложнија омладина из економски добростојећих породица "која није више задовољна нормалним условима живота".
Статистички гледано, много чешће руку на себе дижу особе које су се развеле, или живе као самци, те особе без дјеце. Стопа самоубистава је већа у великим градовима него на селима.
Старије особе и мушкарци чешће дижу руку на себе него млади.
Мр сц др Мира Спремо, која ради на Психијатријској
клиници у Бањој Луци на Одјељењу за дјецу и адолесценте, једина је у Српској истраживала разлоге самоубиства код омладине у Бањој Луци.
- Хипотеза истраживања је била да је број самоубистава након рата, због несређених породичних и економских околности, избјеглиштва итд. повећане међу омладином. На моје изненађење биле су у оквирима од 27 одсто, као и у европским земљама и Aмерици - рекла је Спремо.
Она је појаснила да у развојном периоду, од 16. до 18. године око 20 до 50 одсто омладине има самоубилачки нагон.
Aдолесценти са овим нагоном, истакла је Спремо, према статистичким подацима обично су усамљени, иако су са члановима породице проводили око три сата дневно.
- Чешће бјеже из школе, склони су употреби психоактивнох супстанци, незадовољни су животом, рјеђе имају подршку одраслих особа из њихове околине... Неки од њих су чак били изложени неким облицима злостављања - упозорила је Мира Спремо.
Преносећи резултате свог истраживања, истакла је да су тачни подаци о броју покушаја или извршених самоубистава теже доступни.
- На Клиници располажемо само подацима о броју покушаја самоубистава, али они нису мјеродавни. Многи пацијенти, након терапијских интервенција на другим клиникама или након покушаја самоубиства, без обзира на препоруку надлежног љекара, одбију да се јаве психијатру - закључила је Мира Спремо.
М. РAДЕТИЋ
(У понедјељак: Зашто на себе дижу руку борци и пензионери)
ЦРКВA
Са појавом хришћанства и његовим ширењем, али и појавом ислама, мијењају се ставови о самоубиству.
Оно се посматра као супротстављање Богу "јер једино Творац даје и одузима живот". Свештеници самоубицама не долазе на сахрану, а они се, у неким земљама, сахрањују и изван гробља.
