Одлуком Уставног суда РС остала без химне

Глас Српске
Одлуком Уставног суда РС остала без химне

Уставним законом о измјени Уставног закона о застави, грбу и химни Републике Српске, који се односи на химну, повријеђен витални национални интерес конститутивног бошњачког народа, оцијенило Вијећа за заштиту виталног интереса Уставног суда Српске

РЕПУБЛИКA Српска више нема химну! Ово је суштина јучерашње одлуке Вијећа за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске. У образложењу одлуке наведено је да је "Уставним законом о измјени Уставног закона о застави, грбу и химни Републике Српске, који се односи на химну Српске, повријеђен витални национални интерес конститутивног бошњачког народа" Подсјетимо, Народна скупштина Републике Српске усвојила је на сједници одржаној 31. марта и 1. јула овај закон којим је прописано да је химна Српска инструментални дио "Боже правде". Закон је донесен на основу раније Одлуке Уставног суда БиХ, којом химна и грб Српске не одражавају конститутивност сва три народа. Клуб Бошњака у Вијећу народа Српске затражио је заштиту виталног националног интереса, сматрајући да и музика вријеђа њихов витлани национални интерес, што је Уставни суд Српске сада и потврдио. За овакву Одлуку Уставног суда гласало је шест судија, док је један је био против. Предсједник Суда Мирко Зовко образложио је да је у конкретном случају, музику и предложену химну компоновао Даворин Јенко 1872. године за позоришни комад "Маркова сабља", изведен у част крунисања Милана Обреновића за краља Србије. - Родољубиве је садржине и даје пресјек српске историје. Одлуком Милана Обреновића из 1882. године, композиција и текст "Боже правде" проглашени су за химну Краљевине Србије - нагласио је предсједник Зовко и додао: - Дакле, предложена химна Републике Српске, као композиција, кроз дуги временски период, била је саставни дио, односно музичка подлога химне "Боже правде", која је у текстуалном дијелу симболизовала и величала српски народ и као таква, дубоко је усађена у колективно памћење народа који живе на овим просторима. Вијеће је оцијенило, додао је Зовко, да се по члану 21. Закона о употреби заставе, грба и химне, "химна Српске изводи свирањем, пјевањем или и свирањем и пјевањем" па, према томе, она посматра цјеловито, што значи да је само извођење свирањем, један од начина њеног презентовања. Вијеће је још утврдило да химна, као идентификациони симбол сваке земље, народа и државе, па тако и Републике Српске, као ентитета, заједно са заставом и грбом, треба да одражава основна обиљежја друштвене заједнице на коју се односи. Осим тога, сматрају судије, треба да буде и "свједочанство и израз народног и друштвеног бића, како по свом садржају, тако и по мелодији". М. ЏЕПИНA РЕAГОВAЊA РЕПУБЛИЧКИХ ЗВAНИЧНИКA И ПРЕДСТAВНИКA ПОЛИТИЧКИХ СТРAНAКA По нотама Сарајева ПРЕДСЈЕДНИК Републике Милан Јелић изјавио је јуче да, и поред одлуке Уставног суда, Република Српска не остаје без химне. - Затражићу од Народне скупштине Републике Српске и њених комисија да у наредном периоду предузму све неопходне мјере да Република Српска има химну. Не желим да коментаришем одлуке Уставног суда, али бивша химна "Боже правде" и даље ће се користити као свечана пјесма јер није увредљива, тако да све институције и организације у Републици Српској имају право да је користе у свим свечаним приликама - истакао је предсједник Јелић. Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић оцијенио је да Одлука Уставног суда Републике Српске о химни "тешко разумљива и доводи Српску у веома лошу ситуацију у очувању идентитета и својих обиљежја". - Ово је јединствен случај да се једна музичка тема проглашава штетном по нечије виталне националне интересе и представља још један преседан на подручју БиХ - став је Радојичића. Судије Уставног суда Републике Српске, оцијенио је Радојичић, биле су под непримјереним медијским критикама дијела медија из Федерације БиХ због свог ранијег рада, и ову одлуку донијели су у неповољном и негативном окружењу дијела јавности. Предсједник Парламента Српске вјерује да ће овом одлуком дио противника Српске бити задовољан у својим намјерама за укидање ентитета и свих њених обиљежја, али да, истакао је, по Уставу и Закону Српска има право на своју химну и Народна скупштина ће тражити оптимално рјешење у јесењем дијелу рада. Предсједник Партије демократског прогреса Младен Иванић мишљења је да је Суд, доносећи овакву одлуку, попустио притисцима бошњачких политичара и федералних медија, којим је изложен у посљедње вријеме. - Волио бих да ми неко образложи како музичке ноте могу бити против било чијег виталног националног интереса. Могу разумјети да то може бити текст, али за ноте, било које образложење је неприхватљиво. Очигледно је да је Суд требао написати химну, па да видимо на шта би личила - ријечи су Иванића. Он је нагласио да ће на почетку сваког скупа Партије демократског прогреса и убудуће бити интонирана "Боже правде", и музика и текст. Предсједник Социјалистичке партије Петар Ђокић навео је да му је жао што је оваква одлука донесена, али да се она, на извјестан начин, могла и очекивати. - Најављивана је кроз кроз образложење Уставног суда БиХ у којем су поменути и текст и инструментални дио оспорене химне. Парламент Српске је дијелом у еуфоричној атмосфери изгласао Закон. Можда смо требали сачекати и размотрити друге могућности и коначно се опредијелити - мишљења је Ђокић. Према његовим ријечима, требало је обавити консултације и са судијама уставних судова Српске и БиХ, и у неформалном сусрету са њима видјети какво би тумачење могло бити, да се органи Српске не доводе у ситуацију да његове одлуке често буду оспорене. Доношење одлука које се не могу одржати, рекао је Ђокић, својеврсно је понижење за Српску и њене институције. И он заступа став да инструментални дио химне не може бити третиран национално и да је у овом случају "погрешна представа коју имају судије". М. Џ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Фарса
Фарса
Шест минута
Шест минута
Биједне плате
Биједне плате
Рекордери
Рекордери
Сипај за цвају
Сипај за цвају
Зуканове шале
Зуканове шале
“Дођи јуче”
“Дођи јуче”
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана