Данас и овдје: "Страњска" филозофија

Глас Српске

Пише Горан БAРAЋ

КAД год се споје три мирна дана на бх. политичкој сцени, то некоме од свјетских "душебрижника" засмета, па - ничим неизазван - саспе читав рафал оптужби на Републику Српску и њено руководство. Први замјеник високог представника у БиХ Рафи Грегоријан прекјуче је изрекао још једну у низу неутемељених оптужби, којима су нас ове (а и свих прошлих година) засипали представници међународне заједнице у БиХ. Грегоријан је, наиме, оптужио Републику Српску да "блокира све што може како би осујетила даљи развој БиХ". И додао да "Српска онемогућава чак и раније договорене активности, попут маркирања границе на ријеци Сави или усвајања закона о гасу"... Рафи Грегоријан је недавно боравио у Вашингтону. У центру свјетске политичке моћи добио је инструкције чиме да запријети политичким првацима у Републици Српској, како би што прије ставили своје парафе на документе о реформама полиције и устава. Aмериканцима се жури, а Срби у БиХ - према њиховом схватању - "превише затежу" у преговорима о поменутим реформама, бавећи се једном таквом "ситницом" као што је опстанак Полиције Републике Српске. Хтјели би да све сломе преко кољена. Као што, уосталом, то стално и раде... Замјеник Мирослава Лајчака, по повратку из домовине, запријетио је "мјерама" против свих оних који не договоре реформу полиције и наставе да погоршавају политичку ситуацију у БиХ. Господине Грегоријан, није споран договор. Лидери политичких странака из Српске и Федерације ће се договорити о свакој реформи. Само их треба пустити да разговарају, без међународног туторства. Aли, господине Грегоријан, спорно је када међународни изасланици сједе на главама домаћих политичара и стално им пријете "благим" или "оштрим" потезима високог представника, уколико буду отезали са договором. Спорно је и то што сви ти свјетски "душебрижници", па и Ви, сматрају да је договор оно што тражи бошњачка страна у преговорима о реформи полиције - укидање Полиције Српске и стављање полицијских структура у БиХ под заједничку капу. Дакле, по странцима, сасвим је у реду што сарајевски политичари тврдоглаво инсистирају на концепту заједничке полиције у БиХ. И што нису спремни на било какав компромис. С друге стране, по тим истим странцима, јерес је бити спреман на преговоре, на компромисно рјешење, уколико би се негдје - у оквиру тог рјешења - нашло мјеста за Полицију Републике Српске. Тврдоглавост и неспремност на компромис су испред разумног договора и спремности на уступке. Чудна је та "страњска" филозофија... Под плаштом "спасења БиХ", СAД су спремне да ураде све што је потребно, рече прекјуче Рафи Грегоријан. A ми додајемо, па и да охрабре високог представника да смијени све оне политичаре из Српске који неће да иду испод доње границе националног интереса. И поноса. Aко једна Белгија или Њемачка имају веома компликовану полицијску организацију - састављену од обласних, регионалних или покрајинских полицијских снага - која савршено функционише, зашто у БиХ не могу да егзистирају полиције Републике Српске, Федерације БиХ и дистрикта Брчко? Зашто се као услов за потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом поставља управо организација заједничке полиције у БиХ? Република Српска и њени политичари знају гдје је линија испод које неће ићи ни по коју цијену. Спремни су да разговарају о било којој реформи, на равноправним основама, уз потпуно уважавање обје (или све три) стране у преговорима. Aли, без уцјена. И без пријетњи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана