Ноћне смицалице

Жељка Домазет

Да је БиХ дебело заглавила у мраку најбоље доказују потези у Предсједништву БиХ којима ових дана свједочи јавност ове земље.

Како је и најавио, тако је и урадио. Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик заставу Републике Српске поставио је испред свог кабинета и приликом свечаности уручивања акредитивних писама амбасадора Србије у БиХ Александра Ђорђевића. Одмах иза овог Додиковог потеза са пуно жучи и мржње реаговале су његове колеге Шефик Џаферовић и Жељко Комшић тврдећи како застави Српске ту није мјесто и да је је потребно склонити. Џаферовић је отишао корак даље па је наредио да се застава уклони и под окриљем ноћи његови послушници су је уклонили. Да апсурд ових потеза буде још већи Џаферовићу није пало на памет да из Предсједништва уклони ратну заставу која годинама стоји у кабинету бошњачког члана Предсједништва БиХ. Није тешко претпоставити на који би начин реаговало Сарајево да су се којим случајем у згради Предсједништва БиХ појавиле ратне заставе Војске Републике Српске или неки други симболи које оспорава бошњачка војска и бошњачка политика.

Да апсурдима у овој земљи нигдје краја нема показује и чињеница да се из заједничких институција БиХ уклањају обиљежја које је потврдио и Уставни суд БиХ, који је јасно рекао да застава Републике Српске никога не вријеђа и да свако онај ко према овом симболу и обиљежју не прилази са пуно поштовања чини кривично дјело. Стога Џаферовићеве и Комшићеве тврдње да је Додик починио кривично дјело тиме што је у заједничкој институцији какво је Предсједништво и заставом показао да и Република Српска има свој удио у тој њој, није ништа друго до замјена теза.

Додикови потези са обиљежјем који га као српског члана Предсједништва представља у овој заједничкој институцији нису ништа ни више ни мање до показатељ одакле долази и чије интересе штити. Када се свему томе дода и његова порука да ниједним својим потезом неће угрожавати уставне  интересе Бошњака и Хрвата, али да ће досљедно и здушно бранити интересе Републике Српске, онда то није ништа друго до јасан доказ политике чистих рачуна. Чисти и јасни рачуни једино ову земљу могу извући из дугогодишњих застоја, спорења и бескорисног надмудривања и повући је да крене напријед и коначно постане колико-толико нормална, комотна и једнака за све њене конститутивне народе и све оне који у њој живе. 

Оног тренутка када се у овој земљи буде схватило и прихватило да су заједничке институције једнако институције званичних, легалних и легитимних представника српског, хрватског и бошњачког народа, када у њима ниједан од званичника не буде сагињао главу него уздигнута чела и става штитио интересе народа коме припада, ова земља може кренути напријед. Уколико у тим институцијама буде омаловажавања и уколико се којекакве смицалице буду радиле ноћу и са злом намјером, онда ће ова земља још задуго таворити у мраку без икакве могућности да направи било какав искорак.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана