Свијет око нас: Животна кинематографија

Глас Српске 11.04.2007 00:00

ПИТAО сам многе такозване економисте и оне професионалце, био сам на Економском форуму, питао чак и Педија Ешдауна у овим новинама, у интервјуу на ТВ поставио сам исто питање, али нико ми није знао дати одговор у чијем је власништву конвертибилна марка. Ми говоримо о нашем новцу, а они то називају монетарна политика. Иза ове реченице крије се криминал оних који су економске умове окупили око округлог стола како би нам "што стручније објаснили превару". Сви вјерују како је Централна банка Европе, европска банка и да представља Институцију. Ријетки знају да је то погрешна констатација, а колико је то погрешно, спреман сам представити и пред организацијама као што су Транспаренси интернационал, онима који кажу да се боре против корупције и само се питам како им је промакла највећа корупцијска афера унутар Европског парламента, разоткривена прије пар мјесеци. Можда зато јер су имали важнијег посла са својим оснивачем који се налази и у Управном одбору Свјетске банке. Чини се да су се више окупирали приватизацијом и посматрањем како теку демократски процеси, него што воде праве судске процесе против корупције. Добро, говорићу ја, пошто сам видио како су они заузети и немају времена да објашњавају такве ствари неуком народу. Новац, које ми имамо у нашем новчанику је обичан папир, не вриједи ништа, чак и у Дејтонском споразуму су то објавили у писаној форми. Прву ствар коју су учинили након потписивања Споразума, била је та да су законом утврдили како гувернер Централне банке не може бити неко из БиХ или земаља у окружењу, боље речено са подручја бивше Југославије. Урадили су управо оно што наш народ каже "цару царево..." Замислите, на примјер, да сте ви власник биоскопа. Одете у штампарију и одштампате 100 улазница са, рецимо, вриједности од десет марака написаној на карти. Тај новац од продаје улазница служиће вам за одржавање вашег биоскопа. У тренутку када одете да подигнете своје одштампане карте, у штампарији ће вам рећи да за штампу 100 улазница на којима пише десет марака треба да му исплатите хиљаду марака јер је 10 џ 100 = 1000. Мислим да вам се таква ситуација ипак не би допала, остали бисте запањени, али не брините због сличног су остали запањени и страдали Џон Кенеди или Aбрахам Линколн. Aли, вратимо ли се нашем господину из штампарије, који је, ипак, да не испадне тако лош човјек, одлучио да за свој рад штампања, од ваше зараде у вриједности хиљаду марака сваког мјесеца морате да му дате пет одсто. Ово се назива јавни дуг, а све друго о чему су вам причали економисти није било ништа друго него саучесништво у том криминалном систему. Ви ћете увијек бити задужени и никада нећете имати прилике вратити тих хиљаду марака јер сте жртва овог дуга. Да бисте преживјели систем ће вас тјерати да инвестирате још више у штампу карата како бисте некако успјели да тај дуг дјелимично отплатите. У једном одређеном моменту нећете више моћи да поднесете ситуацију за коју сматрате да је неисправна, а онда ће људи из штампарије отићи код ваших радника и рећи им како ви на рачун њих зарађујете велики новац. То ће условити стварање неке врсте синдиката у вашем предузећу, тј. биоскопу, радници ће тражити од вас повишицу, а све то ће подијелити ваш колектив на оне "који мисле десно и оне који мисле лијево" . Вас ће то обавезати да подигнете цијену карата, јер немате ни- једну другу могућност. То повећање цијена дешава се због наметнутих пореза, такси или ПДВ-а. Сигуран сам да ниједан економски стручњак не би био у стању да вам ово детаљно објасни или би вам са својим објашњењима створио такву конфузију да на крају не бисте могли да схватите ништа, осим да помислите како је власник биоскопа још један луђак у гомили луђака. Замислите сада наш град који има велику биоскопску салу, а да је Централна банка та која у овом случају штампа и одлучује колико карата ће се одштампати. Они одлучују о нама, о љевици и десници, о томе колико треба да платимо одштампане карте и то да сваки пут код нове штампе повећају цијену, јер они на то имају право. Ово је наша велика биоскопска представа са глумцима и лажним стручњацима који нам стално презентују све чудније и чудније ствари, а уз помоћ ТВ-а, новина, који им дају кредибилитет правих научних институција, У стварности, то су само преваре. Када сам једном приликом отишао у Основни суд у Бањој Луци да добијем нека објашњења, гледали су ме очима зомбија, немајући времена да одговоре које су вам дали усмено претворе и у писмену форму, јер је било превише посла. Исто ми се десило и у канцеларији Централне банке у Бањој Луци. Питања која сам им постављао изгледала су им као да ја планирам да штампам новчанице умјесто њих!!! Сви ти људи који се ограђују од одговора стоје иза зида ћутања, лажи и тишине. Aко заиста организације попут Транспаренси интернационал желе да се боре против корупције, онда то морају да раде са пуном одговорношћу јер су плаћени нашим новцем и требало би да нам дају објашњење у вези с Централном банком Европе. Видјели смо да је она приватна и да не ради ништа друго осим цопyригхта. Немојте онда да се шокирате ако због неплаћене карте у аутобусу у Француској се потуку путници, разбију пола центра и претуку полицајце, јер све су то реакције грађана који су под стресом због система ових путујућих глумаца. Микеле AЛТAМУРA

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.