Влада Српске утврдила приједлог економске политике за

Глас Српске 15.06.2007 00:00

Инфлација у овој години неће бити већа од 2,5 одсто. Предвиђено да се стопа незапослености са 36,8 смањи на 33,9 одсто.... Крајњи циљ задржавање јавне потрошње испод 40 одсто бруто друштвеног производа

БAЊA ЛУКA - Одржив макроекономски раст, повећање запослености и стандарда становништва, смањење социјалног раслојавања и сиромаштва, те прикључење евротлантским интеграцијама, стратешки су циљеви Економске политике за 2007. годину коју је јуче усвојила републичка Влада. Говорећи о мјерама које треба да обезбиједе остваривање ових макроекономских циљева, савјетник министра финансија Миленко Крајишник је истакао да су оне садржане кроз монетарну и фискалну политику, те индустријску и спољнотрговинску политику. - Инфлација у 2007. години неће бити већа од 2,5 одсто за разлику од прошле године када смо, због увођења пореза на додату вриједност и кризу с нафтом, имали инфлаторни удар од осам одсто. Предвиђено је да се стопа незапослености са 36,8 одсто смањи на 33,9 одсто, а крајњи циљ у фискалној политици је задржавање јавне потрошње испод 40 одсто бруто друштвеног производа - рекао је Крајишник. Економска политика за 2007. годину упућена је Народној скупштини на разматрање и усвајање. Влада је усвојила консолидовани извјештај о извршењу буџета за 2006. годину којим су поред редовних буџетских прихода обухваћени и приходи који нису били планирани. Помоћник министра финансија Божидар Плављанин подсјетио је да су ребалансом буџета за 2006. годину буџетски приходи планирани у износу од око 1,2 милијарде марака. - По консолидованом буџету буџетски приходи износили су око 1,3 милијарде марака. Расходи су били близу милијарду и двјеста седамдесет милиона марака, док је консолидовани буџетски дефицит износио 232,1 милион марака. Укупна средства на рачуну буџета 31. децембра 2006. године износила су 184,3 милиона марака од чега је 99 милиона орочено код пословних банака - рекао је Плављанин. Осим остварених буџетских средстава, додао је он, у главној књизи Трезора исказани су и приходи од 48 милиона марака који нису планирани буџетом нити су служили за сервисирање редовне буџетске потрошње. Поред тога буџетски корисници који имају своје жиро рачуне изван главне књиге Трезора исказали су још 33 милиона властитих прихода. Влада је јуче донијела одлуку о прихватању задужења према Европској банци за обнову и развој по пројекту реконструкције путева и пројекту изградње система прикупљања отпадних вода на подручју општине Бијељина. Помоћник министра финансија Драгана Aлексић је појаснила да ће од укупног износа кредита од 75 милиона евра од чега ће Српској припасти 30 милиона. - Ради се о санацији и реконструкцији приоритетних путних праваца у дужини од 394 километара. Кредит се даје на 15 година са грејс-периодом од три године и периодом отплате главнице од 12 година. Крајњи корисник по овом кредиту је предузеће "Путеви Републике Српске"- појаснила је Aлексић. Што се тиче изградње система прикупљања отпадних вода у Бијељини, Aлексићева је рекла да се ради о пројекту од седам милиона евра који ће омогућити изградњу секундарне и терцијарне канализационе општине у овој општини у дужини од око 50 километара. Пројекат подразумијева и измјену једног дијела водоводне мреже. Крајњи корисник овог кредита је "Вододов и канализација" у Бијељини. Сагласност на ово задужење треба да да Народна скупштина, а потписивање кредитне документације обавиће се 17. јула у Бањој Луци. Утврђени приједлози измјена и допуна Закона о занатско-предузетничкој дјелатности, Закона о заштити цивилних жртава рата, Закона о заштити цивилних жртава рата, Закона о приватизацији државних станова, Закона о туризму и Закона о угоститељству. Приједлози ових закона упућени су у скупштинску процедуру и биће разматрани на сједници Народне скупштине која ће се, како је најавио министар трговине и туризма Предраг Глухаковић, одржати 26. и 27. јуна. Г. ДAКИЋ РAЗРЈЕШЕЊЕ Влада је јуче разријешила вршиоца дужности директора Aкцијског фонда Републике Српске Милана Ковачића, а за вршиоца дужности именовала Далибора Томаша.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.