Више стотина Бањолучана опростило се од преминуле суг

Глас Српске 12.06.2007 00:00

Слава је увијек била насмијана, ведра и сви су је вољели. Генерација која је живјела са њом заувијек ће се сјећати и носити је у срцима, рекао Момчило Весовић

БAЊA ЛУКA - Бањолучанка Славица Калаба (26), прије 12 дана преминула од акутне леукемије у Сједињеним америчким државама, сахрањена је јуче на Пердувовом гробљу у Бањој Луци. Носећи у рукама бијеле руже и вијенце, родбина, пријатељи и познаници још у 13 часова почели су да пристижу на гробље и у капелу гдје се налазио ковчег са Славичиним тијелом. У малој капели поред ковчега су стајали пријатељи у ношњама Културно-умјетничког друштва "Чајавец", мајка Бранкица, отац Брано, сестра Јелена који нису могли да изусте ни ријечи. Поред њих стајала је најужа родбина. - Своју кћерку родитељи су испратили достојанствено како јој и приличи. Слава, како су је одмиља звали, била је лијепа дјевојка, весела и културна и још увијек не можемо да вјерујемо да је породицу Калаба задесила оваква трагедија од које се још дуго неће опоравити - коментарисали су присутни. Од превелике туге, бола и невјерице да је послије дуге борбе за изљечење ипак изгубила битку, нико од њих није имао снаге да прозбори ни ријечи. - Иако смо урадили све што је било у нашој моћи како би прикупили новац за њену операцију, окрутна болест била је јача. Славица више није са нама, али је за нас постала најхрабрији борац, највећи човјек, несаломљиво срце и заувијек наш анђео чувар - рекли су Славичини најближи пријатељи. Том приликом је секретар "Чајавеца" Момчило Весовић истакао да ће чланови овог културно-умјетничког друштва и даље помагати Славичиним родитељима. - Слава је увијек била насмијана и ведра, и сви су је вољели. Генерација која је живјела са њом заувијек ће се сјећати и носити је у срцима. Кад год будемо играли "Чачак" мислићемо на њу, јер је то била њена омиљена игра - изјавио је секретар Весовић. На сахрану су дошли и њени школски другови из основне и средње школе и са факултета. Сви они су имали само ријечи хвале за њу. Када је тужна поворка кренула ка гробљу у непрегледној поворци људи није било онога ко није пустио сузу. Неутјешни Славичини родитељи, родбина и пријатељи лаганим корацима и са сузама у очима корачали су за ковчегом. На посљедњи испраћај. Над одром и вјечним почивалиштем Славице Калабе њени пријатељи из "Чајавеца" прочитали су опроштајно писмо својој заувијек најбољој пријатељици, а у писму које је написала својим родитељима и пријатељима Славица је рекла: "Нисам рођена да губим, нити неуспјех тече мојим венама, истрајаћу до краја". Н. ВРAНКОВИЋ ПИСМО Чланови Културно-умјетничког друштва "Чајавец" од своје најдраже другарице опростили су се писмом у којем су написали: "Не постоје ријечи које могу описати празнину која се створила у нама. Славо, у суботу у Загребу одиграли смо концерт за тебе, а шопске игре смо играли са сузним очима. Знамо како си их ти играла и вољела. Вријеме проведено са тобом на путовањима, прославама, рођенданима и дијељења бројних трема и аплауза остаће увијек са нама. Кад си на једном од концерата осјетила слабост и кад су доктори рекли због чега, били смо шокирани, а вјеровали смо да ћеш ти то побиједити. Молили смо се и борили сви заједно да поново заиграш и запјеваш, а нисмо ни слутили да ћемо читати ово писмо..."

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.