Владика Јефрем: Бог у људима чува мир и заједништво

Мирна Пијетловић
Владика Јефрем: Бог у људима чува мир и заједништво

Да није било васкрсења Христовог не би било ни хришћанства, а Његови ученици и сљедбеници били би посљедњи хришћани и били би заборављени као и многи прије и послије њих. Васкрсење Христово је камен темељац Цркве и вјеровања нас хришћана.

Васкрсењем Христовим, као неодољивом снагом, Црква улази подмлађена и оснажена у трећи миленијум свога постојања, са пуним сазнањем да ће трајати до скончања свијета и вијека.

Поручио је то у свечаном васкршњем интервјуу за "Глас Српске" Његово преосвештенство епископ бањалучки господин Јефрем.

* ГЛАС: Прослављамо један од највећих хришћанских празника Васкрс. Колико је, осим прославе, важна и припрема за овај велики празник?

ВЛАДИКА ЈЕФРЕМ: У праву сте када кажете да је Васкрс највећи празник Православне цркве и православних вјерника. Васкрсење Христово је круна цјелокупне Христове дјелатности на земљи, јер се у њему садржи искупљење у гријех палог човјека кроз крсну жртву која је врхунац Божије љубави према људима, а самим чином васкрсења Господ је поново отворио врата раја и омогућио људима да кроз лично опредјељење и подвиг поново постану житељима вјечног рајског живота с Богом. Дакле, смисао Христовог доласка у овај свијет јесте искупљење људи из ропства гријеху смрти и ђаволу и њихово поновно усиновљење Творцу Богу, од кога их је гријех отуђио и удаљио. Свети апостол Павле говорећи о важности васкрсења Христовог за наше спасење између осталог каже: "Ако Христос није устао, онда је празна проповијед наша, па празна и вјера ваша..." Но заиста је Христос устао из мртвих, те постаде првенац оних који су умрли... као што у Адаму сви умиру тако ће и у Христу сви оживјети. Од васкрсења Христовог смрт као посљедица гријеха нема власт над људима и они који вјерују у Бога, у ствари кроз физичку смрт прелазе у живот вјечни. Све остало што је у вези са празником Христовог васкрсења, као седмонедељни Часни пост, појачана молитва, исповијест и чешће приступање Светој тајни причешћа, има припремни карактер за Васкрс, као јединствени и непоновљиви догађај у историји рода људског и његове Свете цркве. Истина, због важности васкрсења Христовог ми сваки недјељни дан посвећујемо васкрсењу, па би се он могао назвати васкрсење у малом. У руском језику недјеља се назива воскресеније управо у знак сјећања на васкрсење Христово. Такође постоји више народних обичаја који су у вези са овим великим празником, међу којима је најважнији фарбање васкршњих јаја у црвену боју. Овај обичај срећемо не само код православних него и код других хришћана. Јаје је симбол рађања и новог живота. Сви пропратни обичаји у вези са васкрсењем Христовим не би требало да засјене важност и смисао главног догађаја овог празника, који се изражава кроз поздрав Христос васкрсе - заиста васкрсе!

* ГЛАС: Колико данас православни народ његује обичаје Васкрса?

ВЛАДИКА ЈЕФРЕМ: Христово васкрсење, као празник над празницима и славље над слављима, увијек је било празновано и поштовано код православних вјерника. Истина, за вријеме владавине атеистичке идеологије овај празник је био потиснут из јавног живота, али и тада оно што се није смјело чинити јавно радило се тајно. Данас, када Црква има слободу дјеловања, а вјерници могу неометано да изражавају своја осјећања, више је него примјетно да висок проценат народа пости и уз пост појачано посјећује света богослужења, исповиједа се и причешћује. Свето причешће је најважнија Света тајна којој вјерник приступа примајући Пречисто тијело и Часну крв Христа Спаситеља под видом хљеба и вина, заправо све остале Свете тајне, подвиг и врлински живот, које као вјерници чинимо, добијају свој смисао у Светој тајни причешћа. Надамо се ће изградња нових храмова и постављање свештеника као проповједника ријечи Божије, али и редовна вјеронаука у нашим школама учинити да све више наша вјерска убјеђења пређу из сфере обичајног у свакодневни практични живот.

* ГЛАС: Шта је основни смисао Васкрса?

ВЛАДИКА ЈЕФРЕМ: Васкрсење Христово је камен темељац Цркве и вјеровања нас хришћана. Ово је највеће чудо које превазилази сва чуда која су се икад у свијету десила. За људски род васкрсење је спасоносни чин којим је Христос доказао несумњиво своје истинито божанство. То је централни догађај у домостроју нашег спасења. Ниједан догађај који се збио прије и послије није толико стављан на испитивање и тако јасно посвједочен као васкрсење Христово. Кроз васкрсење људски род је добио искупљење од првог гријеха и дата је могућност сваком човјеку да као јединка буде учесник Царства Божијег. Апостоли су били свједоци цјелокупног дјеловања Христовог до Крсне жртве, али и очевици и учесници догађаја послије васкрсења. Наоружани снагом васкрсења и силом Духа светога свети апостоли остали су до краја стамени и снажни у вјери, морално и духовно утврђени посвједочили су васкрслог Господа својим даљим радом и свједочењем Христа кроз мисионарску проповијед. Сви су они до једнога мученички пострадали за Христа. Христово васкрсење је образ и залог и нашег васкрсења, вјечног живота, синовства Божијег. Васкрсењем је сав живот људи осмишљен, њиме почиње нова ера, јер је извршено искупљење. У свјетлу васкрсења Христос се показује као Син Божији, а Његова наука Богооткривена истина.

* ГЛАС: Како очувати мир, заједништво и љубав према ближњима?

ВЛАДИКА ЈЕФРЕМ: Христов одани ученик свети Јован Богослов каже: "Бог је љубав", према томе тамо гдје је Бог међу људима и у људима, тамо ће се снажно чувати и мир и заједништво и љубав према ближњима. Мислимо да је упутно навести цјелокупан текст Химне љубави, коју је свети апостол Павле написао у 13. глави Прве посланице Коринћанима, а која изузетно илуструје снагу љубави у међуљудским односима:

"Ако језике човјечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи или кимвал који звечи. И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам. И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи. Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се. Не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу. Не радује се неправди, а радује се истини. Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи. Љубав никад не престаје, док ће пророштва нестати, језици ће замукнути, знање ће престати. Јер дјелимично знамо, и дјелимично пророкујемо; А када дође савршено, онда ће престати што је дјелимично. Кад бијах дијете, као дијете говорах, као дијете мишљах, као дијете размишљах; а када сам постао човјек, одбацио сам што је дјетињско. Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам дјелимично, а онда ћу познати као што бих познат. А сад остаје вјера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав."

Очигледно да ако би начела божанске љубави владала у људима, онда би било могуће успоставити хармонију у личном бићу, породичним односима, као и односима шире друштвене заједнице.

* ГЛАС: Како ојачати улогу Цркве у друштву?

ВЛАДИКА ЈЕФРЕМ: Снага утицаја Цркве у друштву била је различита кроз вијекове, зависно од историјских услова и снаге Цркве као и жеље њених представника да играју већу улогу у друштву. Православна црква не претендује да управља свим друштвеним токовима у земљама и народима у којима дјелује. Тај приступ је прије тзв. однос симфоније тј. складног међусобног дјеловања Цркве и друштва за добро народа, који се јавља као и код поданика државне власти и носилаца вјерског живота у Цркви. Ипак таквих, на симфонији заснованих односа било је врло мало, више је било посезања и претензија државе да утиче на црквене токове, али повремено и Цркве (нарочито на западу), да се наметне као врховни ауторитет. Данас послије пада атеистичког система и Црква и држава покушавају успоставити коректан однос на заједничку корист. Повремено се појављују појединци и групе који би жељели да и Црква дјелује по страначком принципу, али, нажалост, и појединци из Цркве који не умију да сакрију своје симпатије према странкама које им се допадају. Стојимо чврсто на становишту да Црква јесте и треба да остана надстраначка, Црква свих људи и грешника и праведника, при томе да грешници буду њена приоритетна брига, јер је Господ рекао: "Не требају здрави љекара, него болесни. Ја нисам дошао да позовем праведнике на покајање него грешнике." Наведени стихови Светог писма сликовито говоре о послању Цркве у овај свијет да тражи и нађе оно што је изгубљено, да служи свима, нарочито немоћнима и потребнима и да из тога црпе своју снагу и углед међу људима.

Чврста вјера

* ГЛАС: Колико се обиљежавање Васкрса данас промијенило у односу на прошла времена?

ВЛАДИКА ЈЕФРЕМ: Савременом човјеку су све информације, па и вјерске, много више доступне него раније. Ту првенствено мислимо на електронске и штампане медије, који помажу да се дође до жељене информације, па и оне из области вјере. Исто тако савремени човјек очекује информацију у другачијој форми него што је то било раније. Такође би се могло рећи да су нове генерације које су прошле вјеронауку постале пријемчивије за вјерске информације и спремније да се активно укључе у црквени живот кроз редовно посјећивање богослужења, пјевање у црквеним хоровима, поклоничким путовањима и хуманитарним акцијама. Све је више младих људи који су спремни да кроз свештеничко служење посвете свој живот Богу и Цркви, а они који су већ стасали и постигли одређени друштвени положај активно се укључују у хуманитарни рад, као што је волонтерски рад више бањалучких љекара у Православној амбуланти "Свети Лука".

* ГЛАС: Која је Ваша порука хришћанима за велики празник Васкрс?

ВЛАДИКА ЈЕФРЕМ: Хришћани нашег времена, које је бременито најразличитијим искушењима, треба да буду свјесни високог назначења човјека које му је од Бога даровано. Морамо унијети у наш живот више оптимизма, вјере и наде и старати се да чинимо добро у мјеру наших снага, а тамо гдје престаје наша ограничена моћ, да позовемо свемоћ Божију да нас подржи. Сви наши противници и зли људи и зли духови старају се да нас оставе без наде и баце у очајање, а такав човјек је неспособан за било какво добро дјело. Зато препознајмо ко нам са каквом намјером прилази и шта нам нуди, јер ако нас разоружава од моћног оружја вјере, љубави и наде, чиме ћемо се борити против зла, а оно је увијек у свијету присутно. Нека нас наступајући празник васкрсења Христовог затекне у нашем добром расположењу и спремности да радост празника подијелимо, како са својим најближим, тако и са свим људима с којима долазимо у контакт. Још једном све вас поздрављам празничним поздравом Христос васкрсе - ваистину васкрсе!

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Рођене 23 бебе
Рођене 23 бебе
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана