Са мајчином храброшћу закорачио у ђачко доба
Приједор - Међу 560 првачића који су јуче у Приједору први пут крочили у школску учионицу и сјели у ђачке клупе био је и Никола Дуновић, шестогодишњи син Јелене Трикић, познатије као Мајка Храброст, која је зарад његовог живота жртвовала свој.
Он је уписан у Основну школу “Десанка Максимовић” гдје су првачићи дочекани пригодном приредбом и подјелом поклон-пакетића.
На свој велики дан дошао је са татом Гораном који му је био подршка. Држећи оца чврсто за руку, стидљиво је изустио да се радује што полази у школу.
Каже да му је тата причао о школи и шта га тамо чека, а да се највише радује упознавању са новим другарима.
Његов отац Горан истиче да је поносан на свог сина и да вјерује да ће, ако буде на мајку, бити одличан ученик.
- Да је жива, Јелена би била поносна на свог сина, бистрог и здравог дјечака - рекао је за Горан. Шест година је, каже, брзо прошло. Остао је без супруге, а уз сина је проводио што је могао више времена, а потом је дошао, како каже, велики дан за сваког родитеља.
- Никола је стварно спреман за школу, заинтересован, воли да црта, пише, интересује се за разне приче, слике и вјерујем да ће све бити у реду - рекао је Дуновић.
Никола је мали херој још од првих дана рођења када је остао без мајке, а породица вјерује да ће бити храбар и одважан и у школовању, јер је храброст имао од кога да наслиједи.
Његова мајка Јелена је, иако тешко болесна, одбила лијечење цитостатицима у трудноћи, да би подарила живот свом сину. Жеља да има потомство јој се испунила, а она је након тешке болести преминула 2012. године, само 40 дана по рођењу сина Николе, којег је тек неколико пута успјела да загрли. Сахрањена је у Дрвару, гдје данас живе њени родитељи и сестра.
- Он је упознат са тим шта се догодило, онолико колико то може да разумије, али полако... са годинама ће све схватити - рекао је Горан.
Никола живи са оцем Гораном и његовом породицом. Има и трогодишњу сестру, а и Горанова и Јеленина породица су се потрудиле да одраста у здравом окружењу. Горан прича да је дјечаку најближа његова сестра, Николина тетка Сања.
- Она је од првог дана била Николина друга мајка и од своје дјеце га никад није раздвајала - рекао је Горан.
Дан по дан, година по годину и Никола је дорастао за крене у прве ђачке побједе. Како буде растао и сазријевао, са њим ће расти и свијест о храбром чину његове мајке.
Животни пут је одредио да га она не води први дан у школу, али је сигурно да је успомену на њу понио у свом срцу. Мајчине прве загрљаје не памти, али сви вјерују да ће упркос томе, заједно са Николом, сјећање на њу увијек живјети. ++++++++
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
