Одзвониће крађи ауторских прича по порталима
Бањалука - На дневном реду пленарне сједнице Европског парламента у четвртак ће се наћи изгласавање Приједлога директиве о заштити интелектуалног власништва на интернету и одлучиће да ли ће она бити усвојена у тренутној или некој другој верзији, а своје законодавство ће морати ускладити и БиХ.
Према тој тренутној директиви, уколико се усвоји, веб-сервиси ће бити приморани да активно спречавају објаве заштићене ауторским правима на својим сајтовима и апликацијама.
"Када институције ЕУ усвоје прописе којима се уређује ова материја, БиХ ће бити у обавези да осигура постепено усклађивање релевантног постојећег и будућег законодавства с овим прописом у складу са Споразумом о стабилизацији и придруживању", казали су у Дирекцији за европске интеграције (ДЕИ) БиХ.
Истакли су да је поступак доношења прописа о унапређењу заштите ауторских права на дигиталном тржишту ЕУ започео 2016. године, те да још траје.
"Приједлог директиве о ауторским правима на јединственом дигиталном тржишту је упућен Европском парламенту и Савјету ЕУ по редовном законодавном поступку, а он има за циљ постизање усклађивања законодавства ЕУ о ауторским и сродним правима у оквиру унутрашњег тржишта, узимајући у обзир посебно дигиталну и прекограничну употребу заштићеног садржаја", појаснили су у ДЕИ.
Према писањима медија, постоје двије тачке ове директиве у вези с којима је настао проблем. То су, како је наведено, члан 11, назван "порез на линкове", те члан 13, који прописује аплоуд филтере. Према члану 11, онлајн платформе попут Googleа и Facebookа би морале куповати од издавача лиценце прије него што објаве линкове или копирају те садржаје, док би аплоуд филтер морао обезбиједити да ништа што се подиже унутар ЕУ не крши ничија ауторска права.
Највећи критичари ове директиве у Европском парламенту као основни разлог њеног неусвајања у оваквом облику наводе да би једино велике новинске агенције профитирале од ње, те да би то значило крај малог новинарства.
Ова уредба би, према досадашњим писањима медија, издавачима такође омогућила нова законска права у оквиру тражења надокнаде за дијелове чланака које Гоогле и други агрегатори вијести објављују на мрежи.
Љиљана Зуровац, извршна директорица Савјета за штампу БиХ, казала је да би ова уредба, уколико се закон БиХ усклади с њом, била позитивна када су онлајн медији у питању.
"Имате ситуацију да уредник пошаље свог новинара на задатак и комплетну екипу, да новинар напорно ради на некој причи и да је онда неко само тек тако преузме и 'залијепи' на свој портал", казала је Зуровчева за "Независне".
Нагласила је да је позитивно и због фотографија и текстова који се преузимају без икаквог реда и одговорности.
Срђан Рајчевић, директор Агенције за информационо друштво РС, казао је да морамо бити свјесни да је интелектуална својина оно на чему се информационо друштво тренутно базира.
"Узевши у обзир да ми на овим просторима немамо претјерану, прије свега, културу поштовања нечијег ауторског дјела и других облика интелектуалне својине, а да сходно томе ни судска пракса није развијена у оној мјери у којој би требало да буде, поготово у погледу повреда ових права у виртуелном простору, мислим да ће се све завршавати на превенцији, односно техичким механизмима заштите таквог материјала", истакао је Рајчевић за "Независне".
Нагласио је да су у тим механизмима који су аутоматизовани могуће бројне појаве погрешне категоризације па ће све завршавати жалбама, гдје, како каже, такве повреде објективно не постоје.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
