Родитељи касно сазнају да им се дијете дрогира

Сања Јокић
Родитељи касно сазнају да им се дијете дрогира

Свега 42 одсто родитеља на подручју града сматра да је добро информисано о наркоманији, што посредно говори о њиховој (не)заинтересованости за ову област. Знатно мањи је и проценат активне комуникације са дјецом, што говори за себе колико је ситуација алармантна. Најчешће родитељи посљедњи сазнају да им се дијете дрогира.

Ово је закључак истраживања новосадске Специјалне болнице за болести зависности "Вита" које је спроведено на подручју града Бањалуке током октобра и новембра на узорку од 219 родитеља школске дјеце узраста од 12 до 19 година.

- Поражавајући је податак да је тек сваки трећи родитељ умио да наведе три јасна показатеља злоупотребе психоактивних супстанци. Добра вијест је да би чак 80 одсто становника Бањалуке потражило стручну помоћ у случају да се проблем деси - истиче се у овом истраживању.

Резултати ових активности су показали да су медији убједљиво најдоминантнији извор за опште информисање родитеља о наркоманији.

- Aпелујемо на родитеље да појачају опрез током предстојећих празника јер је употреба наркотика тада у порасту. Постоји неколико знакова који могу указати да дијете користи неке од ових опасних супстанци. Промјене у понашању, опадање школског успјеха, физичко пропадање су само неки од знакова - наводи се у овом истраживању.

Психолог Татјана Прерадовић-Сјеница из Удружења грађана "Викторија" истакла је да је кроз дугогодишњи рад са зависницима од дрога и њиховим сродницима уочила да родитељи посљедњи сазнају за проблем са којим се суочава њихово дијете.

- Нису ријетки случајеви да су родитељи преокупирани другим стварима, тако да најчешће и не примијете прве знакове коришћења наркотика. Нама се обраћају тек када имају развијену клиничку слику зависности од опијата. Родитељима је тешко да прихвате чињеницу да им дјеца користе дрогу јер то на неки начин имплицира њихову одговорност у настанку овог проблема - казала је Прерадовић-Сјеница.

Према њеним ријечима, већина родитеља крије проблем и покушавају да га ријеше сами.

- Вјерују у изјаве дјеце да се сама могу излијечити, подлијежу њиховим манипулацијама па се тако проблем само продубљује. Предрасуда "наркоманија је хир и безобразлук појединца, а не болест" није само присутна у популацији родитеља него и у широј друштвеној средини. Зато би требало да се уложи више труда у додатно просвјећење како родитеља, дјеце, тако и професионалаца односно наставника, љекара... Стога, да би превентивне активности биле ефикасне, они морају да буду дио курикулума васпитно-образовних установа - додала је Прерадовић-Сјеница.

Према статистичким подацима Савјетовалишта удружења "Викторија", у периоду од јула 2009. до јуна 2010. године забиљежена су 24 нова уласка у терапијске заједнице за одвикавање од психоактивних супстанци у Бастасима и Кадијиној води.

- У минулом периоду седам корисника је завршило програм и апстинирају. Они се налазе у фази ресоцијализације - рекли су из овог удружења.

Прибор

У истраживању, између осталог, стоји да постоје очигледни знакови због којих се може посумњати да дијете користи дроге.

- Један је посједовање прибора за дрогирање као што су луле, ризле, ампуле, капи за очи, шприцеви, нагорјеле кашике или чепови боца, вата... Такође, уколико се код дјетета примијети да посједује разне врсте таблета, бијели до смеђи прах, непознате биљке у баштама, боце алкохолних пића, љепак или гас за упаљаче који брзо нестаје, имамо разлога за бригу - наводи се у истраживању новосадске болнице.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана