Термалне бање у Српским Топлицама остају без посјетилаца

Термалне бање у Српским Топлицама остају без посјетилаца 27.05.2018 13:21 | Anadolija

Бањалука - Бање у некадашњем Горњем Шехеру, данас Српским Топлицама, које су 2005. године проглашене националним спомеником Босне и Херцеговине из године у годину биљеже све мању посјећеност.

У питању су каде, односно базени с термалном водом у приватном власништву, које се користе од давнина.

Један од власника ових природних драгуља је и Ахмет Шеранић. Његов отац и дјед, од којих је наслиједио и име такође су примали госте и пружали услугу грађанима.

“Ово је Шеранића бања број 4 изграђена 1848. године”, рекао је Ахмет Шеранић.

Екипи Аадолији показао је базен на чијем дну је камење из којег извире вода температуре око 34.8 степени Целзијусових.

“Ради се о сумпорној термалној води с доста минерала, служи за лијечење реума, ишијаса, болести зглобова, циркулацију, кожне болести, а послије 1945. године војска је овдје долазила организовано лијечити шугу”, каже Ахмет Шеранић.

Испричао је да је Комисија за националне споменике БиХ прогласила за националне споменике неколико бања у овом дијелу Бањалуке. У питању су бања Гушића, Ебен хауз, Демировића каде, Шеранића хауз и Османчевића када.

“И даље раде Шеранића бања, Османчевића бања и Ебин хауз, од старих које су проглашени за споменике, који не догријавају воду него како извире из земље таква се нуди гостима за здравствене тегобе”, казао је Шеранић и додао да постоје и друге које раде.

Због заштите, радови у овим објектима су ограничени, како би се сачувао некадашњи изглед.

“Комисија не дозвољава промјене у базену, да се стављају плочице него да остане у изворном, аутохтоном стању како је и изграђено”, рекао је Ахмет Шеранић.

Сезонски посао

У питању је, каже, сезонски посао који траје око три мјесеца и то од средине јуна до средине септембра, а ове бање углавном користе пензионери.

“Из године у годину мање и мање посјетилаца. Не знам шта бих вам рекао, тешка је материјална ситуација, цијене нису неке, три КМ пола сата купања, не може човјек да каже да је нарочито зарада, али, ето, традиција је породична да се одржи да даље неко наслеђује да ради, ваљда ће се једног дана и овдје улагати у ову градитељску цјелину да то изгледа другачије”, казао је Шеранић.

Иако су хемијска испитивања воде у овим бањама показала да имају највише сумпора, те калција и магнезиј, а посјетиоци су ријетки.

“Гости, углавном старији Бањалучани, пензионери с ниским примањима и цијена прилагођена њима, из године у годину опада прилив посјетиоца, купача. Промијенио се и састав становништва па многи немају навике, потребе за овим”, каже Шеранић.

Обзиром да је махала Илиџа од центра града удаљена око три километра аутомобил је најбоље превозно средство за посјету бањама, јер након бањања од свјежијег ваздуха уз Врбас многи одмах почну кихати.

Ахмет Шеранић, који има 72 године, на личном примјеру увјерио се да ова вода заиста помаже људима да се осјећају боље.

Бања Точак

Екипа АА посјетила је и друге бање у махали Илиџа, а једна од њих је бања Точак у којој се налазе два базена. У једном је температура воде 34, а у другом 36 степени Целзијусових. Вода богата сумпором у једном базену извире из каменитог дна и сматра се добром за нероткиње, док у другом базену излази из цијеви и вјерује се да помаже у лијечењу ишијаса, реуме, псоријазе...

Осим старих, у махали Илиџа налази се и једна од новјих бања, Терма, у којој је температура воде око 32 степена Целзијусових, а посјетиоци је углавном користе за релаксацију мишића, те за кожу.

Бање које су заштићене дио градитељске цјелине у махали Илиџа ускоро би могле дочекати боље дане.

Бања Шехер стратешки приоритет града

Наталија Тривић, начелник Одјељења за културу, туризам и социјалну политику Града Бањалука објаснила је да се у Српским Топлицама налази и Бања Шехер, један од стратешких приоритета града.

“Разговарали смо са приватним субјектима који нуде услуге у бањама и са онима који би у процесу правне регулативе имали власништво над некадашњом Бањом Шехер. Ускоро би требало да буду ријешени имовинско-правни односи, коначно власништво над Бањом Шехер, а концесија над термоминералном водом је у власништву Завода за физикалну медицини Др. Мирослав Зотовић, тако да постоји могућност да на том мјесту изгради здравствено рекреативни центар усмјерен на бању”, рекла је Тривић.

Најавила је да би већ за мјесец дана могао бити одржан сљедећи састанак на коме би мого бити договорено више детаља.

“На ранијем састанку на којем су били представници Завода и приватних кућа које користе термоминералну воду договорено је да ће по рјешавању питања власништва над Бањом Шехер, које треба бити ријешено до љета, преговарати да иступе као заједнички субјект. Дефинисали би како ће ко учествовати, с ким, с колико средстава, које идејно рјешење, како да се увеже приватни сектор и Завод, компанија државног власништва тако да сви имају заједнички туристички производ. Коначно, на тај начин почећемо да рјешавамо деценијски проблем око услуга у Бањии Шехер, па ће то бити јединствен производ понуде Бањалуке, чим ови кораци буду завршени”, додала је Наталија Тривић.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица