Štediše Ljubljanske banke bliže otetim devizama
Banjaluka - Vlada Slovenije obezbijediće u budžetima za 2016. i 2017. godinu novac za isplatu deviznim štedišama koji su imali štednju u podružnicama bivše Ljubljanske banke u Zagrebu i Sarajevu.
To znači da bi prve isplate novca štedišama, među kojima su hiljade njih iz BiH, mogle da krenu iduće godine.
Slovenačka Vlada usvojila je u četvrtak prijedlog zakona za sprovođenje presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu kojom je toj zemlji naloženo da isplati dugove Ljubljanske banke prijeratnim deviznim štedišama u BiH i Hrvatskoj. Ovaj zakon do 16. jula mora usvojiti i Narodna skupština Slovenije.
Slovenija treba da obešteti oko 300.000 štediša, a podnosioci čiji se zahtjevi mogu lako verifikovati mogu očekivati isplatu već u 2016. godini. Neizmireni depoziti ugašenih filijala Ljubljanske banke u Sarajevu i Zagrebu na kraju 1991. godine iznosili su oko 257 miliona evra. Prema procjenama Vlade Slovenije, zajedno sa kamatama moraće da isplate 385 miliona evra, a pretvaranje valuta u evro biće obavljeno prema kursu koji je važio 1. januara 1999. godine.
Fond za sukcesiju Slovenije odlučivaće o zahtjevima za isplatu štednje, koje će vlasnici depozita i njihovi nasljednici moći da podnesu od 1. decembra ove do kraja 2017. godine.
- Fond će u roku od tri mjeseca donijeti rješenje o svakom zahtjevu i štediši poslati informativni obračun. Ako na taj obračun ne podnese žalbu novac ćemo doznačiti na njegov račun, a ako se bude žalio vodiće se upravni spor - rekla je direktor Fonda za sukcesiju Ana Polak-Petrič.
Najveći problemi mogli bi nastati zbog prijedloga da depoziti od 1993. do 2015. godine budu isplaćeni uz kamatnu stopu od 1,79 odsto bez obzira na kamatu koju su štediše ugovorile sa Ljubljanskom bankom.
Predsjednik Upravnog odbora Udruženja građana za povrat stare devizne štednje u BiH i dijaspori Svetozar Nišić kaže da nisu zadovoljni tim prijedlogom.
- Mi smo bili spremni na kompromis, ali su nas ignorisali. Napravili su prijedlog kojim nikako nismo zadovoljni. Nismo zadovoljni ni kamatama ni rokovima isplate. Tražimo da kamata bude šest odsto ukoliko će isplata biti obavljena u naredne dvije godine. Ako bi isplatili štednju u roku od nekoliko mjeseci pristali bismo da kamata bude pet odsto - kazao je Nišić.
Predsjednik Upravnog odbora Udruženja za zaštitu deviznih štediša u BiH Amila Omersoftić istakla je, međutim, da je zadovoljna prijedlogom Slovenije.
- Prijedlog Slovenije je bolji nego što smo imali u BiH koja je štedišama dala kamatu od 0,5 odsto, ali zabrinjava me što nije precizirano kada će početi isplata - rekla je Omersoftićeva.
Advokat Franc Bucik, koji zastupa štediše iz BiH i Hrvatske, kaže da bi pitanje kamata moglo da bude sporno, jer ljudi koji nisu mogli da raspolažu svojim novcem treba da dobiju zatezne kamate.
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu donio je u julu prošle godine presudu po kojoj Slovenija mora preuzeti obaveze prema štedišama Ljubljanske banke u Hrvatskoj i BiH te ih isplatiti na jednak način kako je isplatila štediše u Sloveniji. Tom presudom Slovenija je obavezana i da u roku od godinu usvoji plan za isplatu štediša.
Baza podataka
Baza podataka Ljubljanske banke Zagreb je sređena, pa se tu ne očekuju problemi, dok je drugačija situacija sa podacima o štedišama u BiH. Vlada Slovenije vodi razgovore sa vlastima u BiH da im predaju bilanse Ljubljanske banke Sarajevo, koja je u vrijeme rata bila nacionalizovana. Dok se to ne dogodi zahtjevi štediša iz BiH neće moći da budu razmatrani.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
