Славко Штимац, цијењени српски глумац за Глас Српске: Безусловна доброта - приоритет живота
Требиње - Ако идемо са ставом да се добрим добро враћа, онда је живот једноставан. Не треба пуно размишљати. Једноставно треба бити чврст и упоран у томе. Нису наши стари без разлога држали до тога, причали о части и поштењу. Ја знам такве људе који су стварно безусловно добри и срећан сам због тога.
Почео је причу за "Глас Српске" прослављени српски глумац Славко Штимац који је ових дана посјетио Требиње гдје је у оквиру манифестације "Дани кинотеке РС" присуствовао, промоцији филма Срђе Пенезића "Име: Добрица, презиме: непознато" у којем тумачи главну улогу. Разговор са Штимцем увјерио нас је још једном да су они највећи у ствари најједноставнији и да се доброта увијек исплати, без обзира у ком времену живимо, што и јесте порука филма коју је требињска публика имала прилику да види.
Искористили смо вријеме проведено са њим да се присјетимо чувеног "Вука самотњака", филм уз који је одрасло много генерација, а који је 1972. године овог глумца увео у свијет филма.
- Да, то је први филм који сам снимио. То је било баш давно. Више од 40 година је прошло од када је тај филм приказан а скоро 46 да је снимљен. Не сећам се баш детаља око аудиције за филм. Кроз маглу се сећам да су у разред дошли људи и тражили децу за филм. Направили су шири избор деце и после смо имали разговор са редитељем филма. И сутрадан су ми саопштили да треба да играм главну улогу. То је све чега се сећам. Нисам био ни у каквим драмским секцијама и групама. Никада нисам сазнао због чега су баш мене изабрали да играм ту улогу - присјетио се Штимац.
Касније су се само ређали велики филмски хитови попут "Зимовање у Јакобсфелду", "Салаш у малом риту", "Специјално васпитање", "Ко то тамо пева", "Сјећаш ли се Доли Бел"… Штимац је у неком моменту престао да броји колико је филмова снимио.
- Нисам у последње време бројао, јер стално нешто радим. Број иде према 60. Ту спадају и филмови и велике ТВ серије. Ту су били неки филмови који су обележили неко време и спадају у историју југословенске кинематографије. Мени је драго што сам учествовао у свему томе. Мислим да не постоји особа која бар једном није погледала филм "Ко то тамо пева".
Рад на филму "Сјећаш ли се Доли Бел" била је његова прва сарадња са Кустурицом који је недавно у Требињу снимио филм "На млијечном путу".
- Што се тиче Емира, он је одличан редитељ. То ја не морам ни да говорим, то ће вам сваки прави професионалац рећи. Осведочени уметник. Али ја немам нити омиљеног глумца нити омиљеног редитеља. Можда ће сада неко док ово чита рећи: "Види овог дипломате, неће неког да изостави или повреди", али заиста сам искрен. Многе са којима сам радио нисам раније ни познавао, као што са много њих са којима се дружим - нисам никада радио. Није сваки глумац за сваку улогу. Зато и постоје кастинзи за улоге - искрен је Штимац.
"Ко то тамо пева"
Штимац се присјетио и снимања филма "Ко то тамо пева" за које каже да је ишло веома брзо.
- Пошто често сретнем Слободана Шијана, редитеља филма, сећам се да ми је недавно рекао да је филм снимљен за 21 дан што је страшно кратко за играни филм. С обзиром на то да је за један играни филм потребно минимум 35, 40 дана да се сними. Нико није претпоставио да ће филм бити тако успешан. Такве ствари се ретко могу предвидети. Као ни за филм "Сјећаш ли се Доли Бел". Све је текло у доброј, радној атмосфери. Када се тако ради можете да наслутите, али никада не можете да будете сигурни да ће доживети велики успех. Воле паметни људи да кажу: и када се све коцкице посложе - треба нешто и "одозго" да се пошаље - сматра Штимац.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
