Синоћњи земљотрес у Бањалуци на истом епицентру као разорни из 1969-те
Бањалука - Бањалуку је у сриједу у 22.31 погодио земљотрес јачине 2,4 степена по Рихтеру или три степена Меркалијеве скале, а према подацима сеизмолога, епицентар је регистрован на потезу од Траписта ка Крчмарицама и то је регион епицентралне зоне земљотреса из 1969. године, који је разорио град на Врбасу.
Јачина земљотреса је била мањег интензитета па тако и није могао да изазове оштећења, али су га бројни становници осјетили.
Сњежана Цвијић-Амулић, начелник за опсерваторску сеизмологију, казала је да временске непогоде попут поплава или киша не могу утицати на појаву земљотреса, јер се ради, како је истакла, о нечему што се дешава у атмосфери, док се земљотреси дешавају у дубини земље.
“На појаву земљотреса утичу сви геохемијски и геофизички процеси у унутрашњости земље, који доводе до помјерања тектонских плоча, а на свакој тектонској плочи постоји велики број расједа. Посљедњи земљотрес се десио на расједу који се налази на великој евроазијској плочи”, казала је Цвијић-Амулићева.
Према њеним ријечима, Бањалука се налази на једном комплексном сеизмичком чвору.
“Због тога је овдје постојање јаких земљотреса веома вјероватно, попут оног 1969. године. Посљедњи земљотрес, који се у сриједу десио на истом епицентру гдје је био и онај 1969. године, иако слабији, 'рекао' нам је да је присутан и да ће увијек бити присутан, јер се од разорног земљотреса десио сигурно велики број њих на истом мјесту, али нису направили никакву штету”, рекла је Цвијић-Амулићева.
Према њеним ријечима, за све оно што градимо и како градимо, земљотрес је највећи и најгори инспектор и највећи непријатељ свих грађевинских конструкција, јер се он не може предвидјети.
“Било који сеизмолошки центар у свијету не може дати никакву прогнозу о земљотресима, односно да ли ће се десити или кад, али постоји вјероватноћа да ће се земљотрес поновити тамо гдје је једном био”, закључила је она.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
