Само домаћи мед високог квалитета

Рекао је то директор "Матице" Горан Зељковић и додао да се домаћи произвођачи меда због прекомјерног увоза налазе у неравноправном положају.

- Наш мед иде на анализу у Институт за јавно здравство РС и мора задовољити строге критеријуме, када је у питању хемијски састав. На нашим производима мора бити истакнуто из које је кошнице врцан, на који начин и ко га је паковао. И када све то прође, на трпезама имамо домаћи мед високог квалитета, који има неограничен рок употребе. То није случај са оним из увоза. Он је јефтинији, али лошијег квалитета, јер садржи велике количине шећера. Због тога имамо нелојалну конкуренцију - казао је Зељковић.

Истакао је да годишње ова задруга прода око три тоне меда и медарских производа са јединог продајног мјеста у граду.

- Иако смо задовољни резултатима у тренутним условима, морамо радити на томе да домаћи мед буде доступан већем броју купаца и на другим трговачким полицама - навео је Зељковић.

Рекао је да је "Матица" лани откупила десет тона меда.

- Прошла година је била родна са доста квалитетног меда и тада смо направили велику количину залиха, јер нисмо били сигурни каква ће бити ова година. Тај потез се показао исправним, јер је ове године мед нешто лошијег квалитета. Узорци које смо слали на анализу нису задовољавали критеријуме па га нисмо могли ни пласирати путем наше задруге - рекао је Зељковић.

Објаснио је да је промјенљиво вријеме било узрок лошијег квалитета меда.

- Најквалитетнији мед добијемо када имамо дуге суве периоде, а не, као ове године, са два дана сунца, а три кише. Из 2015. године је остало око седам тона и то ће бити довољно  до идућег откупног периода - објаснио је Зељковић.

Истакао је да је у Бањалуци порасло интересовање за бављење пчеларством, јер је познато колико су мед и медарски производи корисни за здравље људи.

- Ове године нам се око 50 почетника обратило за куповину пчеларске опреме. Разлог је што се ради о перспективнијој и стабилнијој дјелатности, за разлику од других пољопривредних грана и велики број људи у њој види извор зараде - навео је Зељковић.

Казао је да будући пчелари морају проћи обуку.

- И ту постоји проблем, јер не постоји организовани систем обуке или установа која је задужена за тај посао. Будући пчелари морају се сами сналазити - казао је Зељковић.

Задруга

Пчеларска пољопривредна задруга "Матица" основана је 1985. године и тренутно има 16 задругара који производе мед и медарске производе. Поред цвјетног, багремовог, липовог, кестеновог и шумског меда продају и матичну млијеч, прополис капи, чајеве, восак и опрему за пчеларе.

Цијене опреме

- Пчелиње друштво од 150 до 200 КМ

- Рој пчела 60 КМ

- Кошница  40 КМ

- Одијело    30 КМ

- Врцаљка за мед 400 КМ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.