Са депоније не смије да се шири смрад
Не смијемо дозволити да грађани трпе због тога што се на депонији изводе радови и да се жале на смрад који се шири околном. Тако да, без обзира на радове, морају се створити услови да емисија штетних гасова буде што мања.
Рекао је ово јуче градоначелник Слободан Гаврановић приликом обиласка регионалне депоније у Рамићима, гдје је разговарао са директором овог предузећа Новом Грујићем и његовим сарадницима.
- Уз све разумијевање, ДЕПОТ мора да обезбиједити такве услове да становништво околних насеља има нормалне еколошке услове живота - истакао је Гаврановић.
Током састанка са одговорнима у ДЕПОТ-у договорено је да се идуће седмице формира оперативни тим од представника тог предузећа, града и Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију који ће радити на даљем развоју ове депоније.
- Отпад са депоније мора се посматрати као сировина и то је веома важно у поставци будућег концепта развоја. Имамо интерес да развијамо депонију, јер се то тиче свих грађана - рекао је Гаврановић.
Према ријечима техничког директора овог предузећа Валентине Балабан у току је санација депоније и изградња система за дегасификацију, као и наставак изградње санитарне ћелије за одлагање отпада.
- Вриједност овог пројекта је око четири милиона марака, а финансиран је из ИПА фондова. Завршетком овог пројекта створили би се услови за одлагање отпада у наредних неколико година - подсјетила је Балабанова.
Гаврановић и начелник Одјељења за комуналне, стамбене и послове саобраћаја Зоран Новаковић посјетили су јуче и азил за псе који се налази у склопу депоније. Договорено је да би за наредну годину требало да се планирају средства како би се почело са изградњом новог азила у насељу Мотике. Укупна вриједност овог пројекта је два милиона, али би пројекат требало реализовати фазно.
Дуг два милиона КМ
Директор ДЕПОТ-а Ново Грујић је истакао да је највећи проблем у функционисању дуг комуналних преузећа, која довозе смеће на депонију, што отежава њихово пословање.
- Поред тога, проблем је и негативна курсна разлика, која се појавила ове године због чега су увећане рате кредита. Укупан дуг је око два милиона марака због чега смо морали да тужимо поједине општине - казао је Грујић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
