Ни у 98. Милан Грбић из Српских топлица не осјети бреме година

Милош Васиљевић
Ни у 98. Милан Грбић из Српских топлица не осјети бреме година

Бањалука - Милан Грбић (98) из Српских топлица један је од ријетких Бањалучана који лаганим кораком корача ка 100. рођендану, уз позитивну енергију и чашицу домаће ракије и не сумња да ће га за двије године и прославити.

Дјед ведрог духа са осмијехом на лицу не мари за број година које поред њега пролазе као на траци. Свакодневно ради око куће, одржава двориште, када дође вријеме за то коси ливаду и окопава башту, па истиче да га здравље, с обзиром на године, одлично служи. Уз мало слабији вид истиче да не пије никакве таблете, а доскора се купао у ријеци Врбас.

- Здравље ме добро служи, иако ме живот није мазио. Нисам бирао послове да бих зарадио за живот и за своју породицу. Био сам физички, а касније радник у фабрици обуће, паралелно с тим бавио сам се пољопривредом на селу. Једно вријеме сам држао гостионицу. Можда су бројне обавезе и стална борба за егзистенцију утицале на то да дођем у ове године, јер једноставно нисам стизао да марим за њих - прича Грбић.

Старина иде на сточну пијацу сваког уторка и то, како наглашава, искључиво аутобусом, јер има мјесечну карту и своје ритуалне од којих никада не одступа. Каже да воли да се сусреће са људима питке ријечи и лијепог духа.

- Не идем само аутобусом већ често и пјешачим пар километара. На пијацу идем деценијама. Тамо се дружим с људима, а и видим какав је квалитет стоке и њене цијене. Волим да гледам и живину - наглашава Грбић.

Додаје да је дуго радио с коњима, у времену када су механизација и машине биле само појам.

Воли и да се одмара, а још као момак волио је да рано лијеже, осим када је ишао на сијела.

- А да нисам ишао на вечерња дружења не бих се три пута оженио. То је судбина. Ипак рано лијежем навече, ту негдје до осам, а будим се најкасније у шест ујутро, када ми кћерка и унуци спреме доручак. Здрав сан и квалитетан одмор су рецепт за дуговјечност. Ту подразумијевам и здраву домаћу храну, у ограниченим количинама, уз умјерен рад. Ја сам тако прегурао вијек - наглашава Грбић.

Фабрика обуће, гдје је послије пар година био вишак, натјерала га је да пронађе алтернативу.

- Заједно са још два човјека сијали смо и жњели у околним селима и на тај начин хранили породице. Зоб и пшеница су биле житарице са којима смо највише радили - истиче Грбић.

Да жели да пребаци вијек живота и још неку деценију више Милан додаје да не сумња.

- Иако сам стар, радујем се новим слављима и срећној породици. На славама попијем и коју ракију више, па тада пустим и грло да отпјева наше најљепше крајишке пјесме. Тако буде и за Божић и Васкрс, али и кад се окупи породица и пријатељи - казао је на крају Грбић.

Породица

Милан Грбић је одрастао у вишечланој породици, уз три брата и сестру, релативно млад одлучио је да се ожени. А то је чинио послије још два пута.

- Три пута сам се женио, имам двије кћерке и унучад. Сматрам да сам богат човјек, јер ко има велику породицу има све, а поред свега тога још могу да се бринем о себи, па нисам никоме терет, бар не још - истиче Грбић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана