Марија и Сања прве полазнице обуке терапеутског роњења: Осјетиле слободу и самосталност у води

Весна Поповић
Марија и Сања прве полазнице обуке терапеутског роњења: Осјетиле слободу и самосталност у води

Бањалука - Терапеутско роњење представља слободу и могућност да се бар накратко осјећамо као здраве особе, које не зависе од ограничења која намећу инвалидска колица.

Поручиле су то јуче прве полазнице обуке роњења за особе са инвалидитетом Марија Билчар и Сања Јокић, које су на Градском олимпијском базену направиле своје прве зароне.

Марија Билчар је рекла да јој је боравак у базен изузетно пријао, јер јој је то, послије двије и по године у колицима, био први пут да није у сједећем или лежећем положају.

- Диван је осјећај бити у води. Као да сам лебдјела. Роњење за здраве је изазов, док је за нас то мало компликованије. Рониоци се служе и рукама и ногама, а ми се ослањамо само на руке и морамо носити тегове на леђима да бисмо заронили - казала је Билчарова.

Одушевљене није крила ни друга полазница курса Сања Јокић.

- Осјећала сам позитивно узбуђење. Фантастичан је осјећај бити слободан под водом. Роњење је за мене велики изазов, али и јединствена прилика да се упустим у нови свијет без колица и баријера - истакла је Јокићева.

Слична искуства је имала је и Татјана Варга из Загреба, која је помагала Сањи и Марији да се прилагоде под водом.

- Роним од 2009. и од тада живот ми се промијенио набоље. Свиђа ми се тај осјећај слободе. Могу без колица видјети много ствари, јер свако роњење је другачије. Обожавам да гледам рибе, кораље и морски свијет - казала је Варга.

Члан ронилачког клуба "Бук" Бранислав Рађевић, који је након обуке у Словенији добио лиценцу за рад са лицима са инвалидитетом, објаснио је да је систем ронилачке обуке исти као и код здравих особа.

- Ипак имају неки елементи на које инструктори морају обрати пажњу, као на примјер на који начин их спустити у воду и помоћи им да изађу те како прилагодити неке вјежбе за њих - казао је Рађевић.

Навео је да би ова обука требало да траје око десет дана.

- Након тога ћемо их одвести на море да бисмо могли са њима радити на отвореном. Циљ пројекта је осамосталити их да могу без ичије помоћи бити под водом - истакао је Рађевић.

Организатор и творац идеје терапеутског роњења др Сњежана Кутлешић-Стевић је рекла да жели да у сарадњи са РК "Бук" овој пројекат има континуитет.

- За сада имамо само име и добру вољу учесника. Желимо да уз помоћ локалне заједнице пројекат учинимо доступним свима којима то може помоћи. Хидротерапија пуно помаже код одузетости доњих екстремитета. Док су у води немају грчеве мишића са којима имају проблема. Осим тога могу да пливају као и здраве особе - истакла је Кутлешић-Стевић.

Обука

Инструктор роњења из Словеније Ленка Фдилер је рекла да након завршетка обуке лица са инвалидитетом могу ићи на такмичења у роњењу.

- У обуци осим од инструктора роњења лица са инвалидитетом уче и директно од оних који су већ прошли ту обуку. Ипак лица са инвалидитетом најбоље могу показати једна другима како да се понашају под водом - навела је Фдилерова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана