Још само љубав чува старе занате

Јасмина Перишић
Још само љубав чува старе занате

Бањалука - Док се до прије само неколико деценија живот није могао замислити без занатлија попут вуновлачара, абаџија, кујунџија или самарџија, данас због мањка муштерија већина заната полако, али сигурно изумире.

Горан Ирић, једини вуновлачар у Бањалуци са регистрованом радњом, овим занатом бави се баш као и његов дјед и отац.

Посла има, али наглашава да ни број муштерија ни зарада нису као некада. Прича да су му ранијих година муштерије биле из разних слојева друштва, док данас вуну обрађују углавном становници села за израду приглавака, џемпера и душека.

- Сјећам се да ми је дјед причао да је за килограм вуне коју обради могао да оде на пиће и ћевапе. Ја зарадим четири марке по килограму и имам веће намете. Прије су се порези плаћали квартално у четири рате, а сада сваког мјесеца - испричао је Ирић. Он сматра да би занатлије у Бањалуци требало да добијају подстицаје као кујунџије на Башчаршији у Сарајеву или они у Србији.

За самарџију Стеву Гајановића важи стара изрека да је занат злата вриједан јер, како каже, и данас има посла за оне који знају да израђују самаре.

- Наручују од мене самаре људи који држе самарицу и раде са дрвима, а међу муштеријама је доста људи са села. Имам доста наруџби из Србије. Дрво за израду самара мора бити здраво и тврдо, а најчешће користим јасен, бријест и младу букву. Један мањи самар кошта 100 КМ, а потребна су два дана за његову израду - казао је Гајановић. Додао је да поред њега у граду раде још двојица самарџија.

Милован Ћулум, који је од оца наслиједио љубав према свирању и изради народних инструмената, каже да познаје још само једног Бањалучанина који се бави тим послом.

- Ручно израђујем тамбурице, гусле и  фруле, а знам и да их свирам. Једне гусле израђујем 20 дана, а продајем их по цијени од 200 до 500 КМ - казао је Ћулум.

Старих заната је, према подацима етнолога, на територији Врбаске бановине до 1935. било 92 врсте, а данас се могу набројати на прсте једне руке.

Етнолог и музејски савјетник у Музеју РС Владимир Ђукановић каже да је већина тих заната изумрла, а занатлије које су опстале немају довољно посла да би имали регистроване радње.

- У Бањалуци данас постоји тек неколицина занатлија. Писао сам монографију "Стари занати у Републици Српској" и знам да је веома мали број заната опстао. И даље постоје корпари, лончари, ћумурџије, ужари, самарџије, сарачи, ковачи, ножари, ћурчије, казанџије, бачвари, дрворезбари и израђивачи традиционалних музичких инструмената - рекао је Ђукановић.

Хиљаде занатских радњи

На подручју Врбаске бановине 1935. године било је регистровано 5.113 различитих занатских радњи.

- Само у Бањалуци било је 498 занатлија, а по околним селима 98. То су све занатлије које су имале мајсторски испит - прича Владимир Ђукановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана