Gradski arhitekta Ivan Rašković: Banjaluci potreban kongresni centar i koncertna dvorana

Gradski arhitekta Ivan Rašković: Banjaluci potreban kongresni centar i koncertna dvorana 18.02.2018 10:16 | Vesna Popović

Banjaluka ima potencijal da dobije moderan kongresni centar, a uzimajući u obzir i potrebu za pozorišnom i koncertnom dvoranom, najbolje rešenje je multifunkcionalan objekat u kojem će biti smeštena sva tri sadržaja.

Rekao je ovo gradski arhitekta Ivan Rašković i dodao da će izgled ovog reprezentativnog objekta biti definisan putem konkursa koji bi, ako sve bude išlo po planu, mogao biti raspisan ove godine.

GLAS: Na kojim projektima radite?

RAŠKOVIĆ: Većina projekata na kojima trenutno radim su predlozi gradonačelnika i Gradske uprave jer nisam ovde dovoljno dugo da bih uspeo sve sagledati. Predložio sam gradnju kongresnog centra, jer Banjaluka ima izuzetne šanse za razvoj kongresnog turizma i privrede. To se nadovezalo na ideju gradonačelnika u vezi sa osmišljavanjem koncertne i pozorišne dvorane. Razmišljamo da bude napravljen multifunkcionalan objekat koji bi imao sva ta tri sadržaja. To je pomalo vizionarsko i moja ideja bi bila da se to gradi na jednom od slobodnih prostora u blizini zgrade Vlade RS i Gradskog stadiona. Izgled bi se definisao kroz javni arhitektonsko-urbanistički konkurs. Objava tog konkursa će zavisiti od toga kada ćemo uspeti da završimo urbanistički plan grada, ali mislim da bi ove godine mogao biti raspisan. Tu je i gradnja Zelenog mosta, čija je osnovna koncepcija prihvaćena, a sada se radi na dizajnerskim rešenjima ograde, osvetljenja i drugo. U pripremi je sanacija krova Banskog dvora i tu će biti takođe mnogo posla.

GLAS: Dokle se došlo sa izradom urbanističkog plana?

RAŠKOVIĆ: Do kraja februara ćemo raspisati tender za izbor firme koja će biti zadužena za izradu plana, a to je strateški dokument koji treba da definiše izgled i razvoj Banjaluke za narednih 20 godina. Založiću se da bar nacrt urbanističkog plana bude gotov i pred odbornicima Skupštine grada do kraja ove godine.

GLAS: Kakvo ste stanje zatekli u gradu, koji su to glavni problemi Banjaluke?

RAŠKOVIĆ: Sve sredine u tranziciji pogodio je isti problem, a to je cirkularni razvoj grada. Divlja gradnja je bila zastupljena na obodima grada u kružnoj šemi oko centra. Time je napravljena nelogična matrica. Ona se može popraviti tako što bi se u tim već izgrađenim sredinama, koje je nemoguće vratiti u prethodno stanje, stavili sadržaji koji postoje u centru kako bi ta naselja postala sekundarni centri. Među najvećim problemima u gradu jeste nedostatak saobraćajnica i parking mesta.

GLAS: Kako bi se neki od tih problema mogli riješiti?

RAŠKOVIĆ: Kada je u pitanju saobraćaj, prvo treba rešiti problem nedostatka parking mesta, a to se može učiniti gradnjom podzemnih i nadzemnih garaža. Nešto je u tom smislu predvidio novi regulacioni plan za centar grada, mada će urbanistički plan to definitivno rešiti. Podzemne garaže bi trebalo da budu izgrađene na parkingu kod "Kraša", a iza Muzeja savremene umjetnosti RS bi trebalo da budu dvije garaže, te još jedna podzemna u takozvanoj "rupi" u centru grada, gde je ranije trebalo da se gradi tržni centar.

GLAS: Šta možete izdvojiti kao pozitivne strane grada?

RAŠKOVIĆ: Zelenilo, i to treba očuvati kao identitet Banjaluke. To ne isključuje automatski da na tim mestima ne treba graditi, već da se pametnim planiranjem i tu sadržaji mogu smestiti. Visoki objekti nisu strani u Banjaluci, primer za to je soliter na početku Gospodske koji je odlično uklopljen. Uveli smo princip da se ubuduće rade prostorno-oblikovne provere za lokacije na kojima se predlažu visoki objekti pa da se kroz diskusiju verifikuju takva rešenja.

GLAS: Kakvi su sadržaji potrebni u rubnim dijelovima grada?

RAŠKOVIĆ: Potrebne su prodavnice, ambulante, prostori za decu, vrtići i igrališta, zatim prostori za stare u vidu dnevnih centara, sportski i kulturni sadržaji. Na taj način ljudi neće biti primorani da stalno dolaze u centar, te će se u tim delovima grada početi razvijati i lokalni život kako bi postali predgrađa koja imaju smisla. Za neke od tih sadržaja, kao što je dnevni centar za stare, ne moraju se graditi novi objekti, jer se mogu adaptirati prostori koji već postoje, a nisu u funkciji.

GLAS: Koji prostori bi mogli biti interesantni za investitore?

RAŠKOVIĆ: Jedna od interesantnih lokacija sa najviše potencijala jeste Banjalučko polje, jer je površina pogodna za gradnju, a tu protiče i reka Vrbas. Na tom prostoru se mogu kombinovati poslovni i stambeni sadržaji. Ne moraju se formirati nužno samo poslovne zone koje su nakon 16 časova mrtve i "grad duhova". Ako je moguće, to treba da bude izmešano i ne treba striktno odvajati poslovne objekte od stambenih. Ovo je pogodno i za ljude koji tu rade jer bi imali priliku da žive bliže svojih radnih mesta. Takav princip ne može da se primeni u svim slučajevima, na primer onda kada je reč o proizvodnim pogonima koji stvaraju buku i gde su velika skladišta ili infrastrukturni koridori kao što je blizina pruge ili magistralnih puteva. U te svrhe služe lokacije kao što su poslovne zone u Ramićima i kod "Jelšingrada".

Centar grada

GLAS: Koji bi sadržaji trebalo da budu u centru grada?

RAŠKOVIĆ: Iznad garaže na takozvanoj "rupi" u centru grada bi trebao biti trg sa spomenikom palim borcima i parkovskim prostorom.

Po obodu tog trga, pa sve do parka gde se nalazi statua Bana Milosavljevića bi trebalo da budu izgrađeni stambeno-poslovni objekti umerene spratnosti.



© Glas Srpske 2012 ISSN 2303-7385 | Impresum | Marketing | Kontakt | Latinica | Ćirilica