Чопорима у Бањалуци улица остаје једини дом
Бањалука - Напуштени пси ће и предстојећу зиму провести лутајући градским улицама и тражећи топло скровиште, јер је градња азила у насељу Мотике на дугом штапу.
С обзиром на то да не расту свијест и воља грађана за удомљавањем ових животиња, многе од њих очекује борба са кишом, снијегом, хладноћом. Градња уточишта за псе луталице, за коју је требало да буду издвојена два милиона марака, мораће да причека, јер у градској каси нису предвиђена издвајања за ове намјене.
Иако је градња азила, који је требало да буде подигнут по свјетским стандардима, почела још 2007. године, само двије године касније је обустављена због недостатка новца. Једино мјесто гдје се неко брине о псима који немају свог власника је азил на градској депонији у Рамићима, гдје већ одавно нема довољно мјеста за све напуштене љубимце.
- Обезбијеђено је земљиште за ново прихватилиште у Мотикама, те је урађен пројекат у складу са свим прописима које треба да испуњавају азили. Процјењује се да би нови азил коштао око два милиона КМ. Међутим, буџетом града за ову годину, као и буџетом из претходних година, није планиран новац за ове намјене, те садашње прихватилиште ради у веома скученим условима - рекли су у Градској управи.
Додали су да се у привременом прихватилишту у Рамићима, које је пројектовано за 50 паса, тренутно налази њих 170 и да се број ових напуштених животиња у граду повећава. Наглашавају да су највећи кривци неодговорни власници.
- Ова појава је присутна у свим градовима у БиХ, а и шире. Традиција заштите и добробити животиња, која на примјер постоји у Енглеској, је дуготрајан процес који изискује много рада, едукације грађана, одговорности, образовања дјеце и новца - објаснили су у Градској управи.
У Удружењу за заштиту животиња "Кербер" кажу да проблем са све већим бројем напуштених паса треба другачије рјешавати.
- Код нас никада није рађена евиденција напуштених паса и тешко их је пребројати, јер када их видите на улици, не знате да ли је то напуштена животиња или власнички пас. Законски је прописано да власници чипују псе, али мало ко то ради, нити ко контролише ту област - казао је предсједник "Кербера" Горан Милојевић.
Он је додао да градња азила не би ријешила ова проблем.
- Број паса на улицама може бити смањен само на један начин, а то је контролисана и систематска кастрација, али и кажњавање неодговорних власника који одбацују животиње. Већи азили или еутаназија нису трајна рјешења - казао је Милојевић.
Прописи
Према прописима које треба да испуњавају прихватилишта предвиђено је да у азилу буде низ просторија са различитим намјенама.
- Поред смјештајних јединица за псе, предвиђен је и простор за карантин, амбуланту, те просторија за едукацију грађана који долазе да би волонтирали или усвојили пса, "агилити" простор, односно мјесто за игру и трчање - навели су у Градској управи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
